Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

332

ЛНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

узроковало непознато моторыо возило или неовлашћено лице. Осигуравајући завод накнаВује цедокупну штету коју je трећем лиду причинило моторыо возило или ваздухоплов. Код обавезног осигурања од одговорности за штете причињене треВим лицима од стране моторног возила или ваздухоплова, лица немају права да захтевају кумулативно ни део накнаде од корисника, одн. con-, ственика моторног возила или ваздухоплова, уколико му je осигуравајућн завод исплатио накнаду. И код овог осигурања осигуравајући завод има изузетно право регреса, и то само према кориснику, одн. власнику који није закључио уговор о обавезном осшурању од одговорности и према неовлашћеном кориснику. Затаьучак. правној деликтној одговорности за проузроковану пггету нашла су своје одреБено место и добила су одговарајући значај. Многа правда класичног облигационог права о одговорности за штету претрпела су одре Вен преображај, a појавила су се и нова правила. Код одговорности за своје штетне радње полази се од принципа кринице као основа деликтне одговорности за штету. Само се кривица данас све више објектившује. Схвата се као понашагье које није у складу са понашањем разумног и пажливог човека. Степени кривице немају више онај значај који су некада имали. Аанас би о н>има требало водити рачуна само када се иде на смањење или повишевье накнаде штете и када се ради о одговорности радника према својој радној организацији. Код одговорности за штетне радгье другог лица не бисмо могли данас више да говоримо о заједничком основу одговорности за све поједине случајеве ове одговорности. Изгледа нам да бисмо једино код одговорности родитеља одн. старалаца за штетне радгье малолетника и старалаца за пунолетна лица потпуно лишена пословне способности могли да заснивамо гьихову граВанскоправну деликтну одговоркост на принципу релативне претпоставке о кривици. Y осталнм случајевима одговорности за штетне радгье другог (одговорност радних организахшја, одн. друштвенополитичких организација за своје раднике, имаоца занатских радгьи за своје раднике, правних лица за своје органе) не бисмо могли више да употребљавамо принцип претпоставке о кривици (било апсолутне било релативне). Изгледа нам да би ови случајеви одговорности за другог требало данас да почитавју на одговорности без кринице. Када су у шгтагьу друштвена правка лица (радне организације), одговорност би почивала на ризику управљања радним процесом, а када се радгг о граВанским правним лицима и имаоцима занатских радгьи, одговорност би почивала на створеном ризику. Y нашем праву би требало и да се одговара за проузроковану штету по принципу правичкости. То би били случајеви, када би родители одн стараоци требало да одговарају за штетне радгье малолетника, односно