Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРАВКИ ЗНАЧАЈ ПРЕГОВОРА ЗА ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА

-Пре него што закључе. уговор,, странке желе_да имају по могућности потпуно сазнање о елементима уговора и о економским и правннм последикако би могле да оцене своје интересе. Поред шга, оне теже да добију што сигурнија о&авештеььа о ситуацщн супрртне с гране (о њеној солвёнтности. пословном поштењу и ел. - ). Зато, тгре него странке дискутују, чине предлоге, противпредлоге, дёлимична прихватања модификадије, одбијања. Ова активност кота улази у-нојам преговора завршава се, или, бар, треба да се заврши, формулисагьем понуде заууговор. Основни разлог преговора je, према томе, да дозволи свакој евентуалној уговорној страни да сазна на шта ће се тачно обавезати и какве ће користи од уговора имати. Преговори као фаза закључивања уговора. При закључивању многих уговора je, с обзнром на дуготрајност и постепеност усаглашавагьа вољаТтешко разграничити фазу преговора од фазе понуде. Тим пре што понуда може претходити преюворима и бити основа заГпреговоре. МеВутим, у “неким националним правима се чак у законским текстовима ј 1 ) прави разлика између преговора и „сачињавања уговора”. Понуда je, у тим правима, елеменат активности на сачињавању уговора, док преговори то нису. Преговори су само израз воље да се разматра један правни посао, док je понуда оггреде.ъспа вол>о.м да се закључи уговор. Прекид ггреговора не представала ништа ненормално нити противправно, док опозив понуде није увек мргућ. Ово разликовање преговора и „сачињавања уговора” с обзнром на вољу која им претходи, сувише je апстрактно и претрпело je критику и у италијанској правној доктрини ( 2 ). Тешко je, найме, утврдити докле странке имају само вол>у „да разматрају правни посао”, а откада вољу да га заклгуче. Први предлог може бити учињен са вол>ом да се одмах закључп уговор, а ипак довести само до преговора. Изгледа нам да je реалније ограничити фазу преговора на расправл>агье о бйтнйм ёлементима уговора. Фаза закључивања би, према томе, отпочела cä тзв. чврстом понудом, .јпонудом улгиматулдом”, ( 3 ) која представља егштезу претходног рада у току преговора и која већ садржи споразумно

(i) Италијански Граћански законитс чл. 1337.

(!) Ravazzoni, Alberto, La formazione del contratto, 1, Lex fasi del procedimento.

(3) Исто