Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

338

АШЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

утврБене неопходне елеыенте за закључење. Она може довести лп утпвпря на основу простог приставка друге стране. Овакво становиште одговара, са извесним модификацијама, ставу франдуске теорије ( 4 ), по којој треба разликовати две врсте прнудаГШнуду за преговоре и понуду уговора (или понуду-ултиматум). Прва понура je само апроксимативна п индшсативна, она je виде предлог за дискусију него ли предлог за коначнп уговор. За време тог периода странкеподе-дискусије које обухвагају две врете идеја: једне које се односе на оно што називамо техничким подацима о стварима, и друге које се одпосе на правые податке, тј. на правила која ће уреБивати односе међу странкама. Прво треба да буду фиксирани технички подали, јер од њих зависи дефинисање предмета уговора и цене. Зависно од предмета уговора, утврђивање хехничких података (у које улази и оцењивање рентабилности посла) може бити краће или дуже, скопчано са израдама пројекта, пробама птд. Од утврБивања техничких података зависи и фиксирање правних обавеза. Трајање преговора може бити повећано и тиме што дискусију о техничким подацнма често воде лица која су различит од оних која воде правну дискуснју. Када се заврше ове дискусије, фаза преговора je завршена и гада може интервенисати понуда коју предвиБа законодавац. Једна од странака~фйкСира~у~фoрми понуде-улпшатума парцијалне резултате дискусије. На ову понуду, према Кану, партнер мора одговорити са да паи не. •Сигурно je да описани посгупак закључења уговора одговара у Беляка] мери реалности. Али, чини нам се, да треба ставити примедбу на његов закључак. Наиме, понуда-ултиматум, онако како je Кан схвата, тј. као коначан предлог на који се може одговорити само са да или не, не одговара појму понуде какву у већини зема_,ъа предвиБа законодавац. Понуда може бити, према свим правима ( 5 ), не само прихваћена или одбијена него и модификована. Истгша, модификација понуде сматра се гьеним одбијањем и подношењем нове понуде, али xmte ce поступак закључења уговора не прекида, као што би то произилазило из горње концепције понудеултиматума. Неки новији правый извори ( 6 ) чак допугштају да одговор на понуду који садржи допунске или различите елементе, који не мењају суштински одредбе понуде, представљају прихват, ако понугдилац не укаже на разлике у кратком реку. Амерички Unifonn Commercial Code ( 7 ) сматра чак као прихват сваку конааду и благовремену изјаву о без обзира што садржи одредбе које допуњују или које се разликују од одредаба из понуде (сем уколико прихват није био изричито условлен пристанком на допунске или различите одредбе). Могућност стављања противпонуде или, чак, могућност да модификовани прихват доведе до закључења уговора, није у сю\аду са схватањем понуде као ултиматума. Стога сматрамо да je исправније третирахи преговоре као фазу у заклучивању утовораг

(4) Kahn. Philippe, La vente commerciale internationale, стр. 46 и д.

(s) Немачкч Граћансуи захоник пар. 150, Г pah опеки Законик РСФСР пар. 213, ст. 3, талијпнски Г расписки законик чл. 1326, ст. 5.

(0) Једиооб разни закон о закљунењу уговора о меЪународно ј купопродаји чл. 7, ст. 2.

(7) Чл. 2—207/1.