Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

362

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

финиција, Лангрод открива и ближу суштину: свака реформа, па и административна, je проблем хумане праксе а не техничког усавршавана. Промена управе проузрокована je и проузрокује у узајамном дејству и промене економских фактора: друштвене средине у којој управа дела. Управа je, каже Лангрод, истовремено и апарат, скуп инструмената који оперативно дејствују. Али, управа je и социјална институција, субсистем у друштву, комплекс друштвених трупа. Управа не производи последние само својим управним делованем. Она je и социо-културни феномен. Свака административна реформа најснажније делује на цео комплекс економских, културних и социјалних односа у датом друштву. Фактори управне реформе могу се поделити на: економске, политичке, друштвене у ширем смислу в „унутрашне-административне”. Информације о дејству свих чнналаца потребив су и код планирања и код извоЙена сваке дубЛ)е адмшшстративне промене. Отуда Лангрод развија и теорију постепености у фазама административне промене: административна промена развија се кроз ове фазе степене: фаза инсперације, фаза комуницирана препошења идеја о промени на друге у друштву, фаза конверзије, фаза адаптације на отпоре, фаза програмирања промена, фаза рутинизације; увођења нових облика и метода у рад управе. Индијска искуства су привукла нажну не само због тога што се ради о великој земљи која игра знача ј ну улогу него и због тога што су у Индији применена нека веома оригинална решена у условима велике разноврсности земље и њених управних традиција и институција. Најзад, стекли с.мо утисак да je обим разлика и интензитет дискусија између представшнса арапских земаља увелшсо утицао да допринос учесника из других земаља постане само интересанган миле за расправе основных питана путева друштвеног и административног развоја арапских земаља. Y живој дискусији ко ja ннје прелазила грашще академске толеранције, арапски учесници образовали су читаву мрежу идеја којима ce баве, имајући на уму не само хитне потребе сопственог развоја него и потребу приближавања адмннистративних и друштвеннх система својих земаља. Може се рећи да су многа питана ако не решена, онда бар постала јаснија. А то je један од неопходшгх корака ка приближавану схватана и концепција. Остао je утисак да различитост стелена економског развоја и културних утица ja чини и еколошке проблеме и начине решавања веома различитим. Y атмосфери озбиљности ал и и срданности још једном се показало да људи који се баве управом брину иста питана. Међутим, на иста питана дати су често различите одговори у складу са социјалним, економским, културним и другим разликама између земаља. Било je прилике да се размотре туђа искуства, да се уочи и значај и димензија али и све већа подударност проблема са којима се свет данас сусреће. Jep, административна реформа само je део како реформе у сопственој земли, тако и део ширих кретања једног све јединственијег света. Проблемы планирана градова, заштите јавног реда и мира, малолетничке деликвенције, саобраћаја, преласка из сеоске у градску средину, загађивана, система комуникација универзални су. Размена искуства један je од неопходних облика сарадне у сталној тежни да се управа претвори у инструмент бржег развоја Неки радови који се односе на питања административне реформе Прштремајући југословенски прилог за научни скуп, аутор je нмао прилике да прегледа део литературе ко ja се односи на проблеме административне реформе и развоја. Овде ће бита дат избор који ће читаоцу олакшати приступ неким иностраним искуствима. Члаике објављене у водећим часописима који обрађују питана управе: Revue Internationale des Sciences Administratives, Public Administration Review, Public Administration quarterly (SAD), Die öffentliche Verwaltung CP Немачка, Public Administration (Велика Британија), Le Revue de Droit