Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

274

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

његова садржина прелази оквире грађења у ужем смислу речи (чл. 2: под инвестиционим објектом иодразумева се сам граЬевинскн објекат или грађевински објекат са уграђеним уређајима, постројењима и опремом) као и с тим што се у истом Закону Спомиње и иыжшьеринг (чл. 67). Како се по разматраној дилеми види, влада велика шароликост, мада прехеже законодавна пракса занемаривања уговора о грађењу као посебног, номинантног уговора. Мислим да не би требало да наш законик то прихвати. Грађевинарство je данас једна изванредно развијена облает која се по многим техничким, привредним и правним особинама издваја из уговора о делу, мада не и из његових најосновнијих оквира. Некадашња компактна правна граБевина locatio conductio са иодврстама rei, operis и operarum, задржана join у Code civil, распада се под притиском развоја технике и промета не само на самосталне уговоре од првобитне три подврсте, него се и из појединнх подврста све више одвајају нови посебни уговори и тај ће процес, иако не тако брзо као у технологији, ићи неминовно још даље. Уосталом, грађење па чак и тзв. класично није више уговор о делу у правом смислу те речи, поготово je за данаппье време за уговор о грађењу апсурдна дистинкциона норма из пар. 1166. ОГЗ. Његова je правна природа спорна. Неки га третирају као уговор о делу, неки као продају, неки као уговор о мандату а многи држе да je то мешовити уговор sui generis (види др Ст. Цигој, реферат за Саветовагье правннка и привредника у Загребу 1968). ЕЬегово одвајање од уговора о делу join je јасније изражено код савремешгх обушка грађења. К-ласхтчан начин грађења бива када je инвеститор „не само наругилац који иоручује објекат по његовим функционалним и експлоатационим карактеристикама него када он одређује и битне параметре технологи] е гра Вења, јер он обезбеђује пројекат којн ту технолошју предвиђа и подразумева.” Савремено пак грађевннарство се од услуга све више претвара у производњу, одређујући технологију грађења и обезбеђујући пројекат (Нацрт ошптих услова за уговарагье и граВење граВевинских објеката у издању Југословенског грађевгшског центра). И наше грађевинарство, мада претежно још увек класично, показује развојне тенденције ка модерном грађевинарству. Пракса привредних судова третира уговор о граВегьу као угговор о делу'али je изградила низ правних ставова који се односе управо на граЬен>е, тако да се и ту јасно сагледава развојни процес. Посебно je богата пракса у погледу цена, рокова изградње, уговорних казни, гарантија итд. Све дакле говори у прилог става да се уговор о грађењу мора епшулисатн као посебан именовани уговор са комплетном самосталном регулативом, полазећи од класичног начина граБења, али отварајући процес и ка модерном начину. При концштарагьу овог гтша уговора могу корнсно послужитн одредбе наведеног позитивног закона. Нацрт општих услова за уговарање и грађење грађевинских објеката, а посебно одредбе 4.V. 659—668. Скице. Све спомеиуто заслужује пажњу а нарочито Скица, мада се не бих могао сложити с неким његгам конкретним решењима. Тако ми се чини да je крите-