Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

275

УГОВОРИ И ЗАКОН О ОБЛИГАЦИЈАМА

риј за повећање цене (чл. 664) поставлен некако круто, да би јединствени критериј од 10% повећања цене елемената од којих je саставлена награда могао бити двосекли мач који би у зависности од понуде и потражње могао погодити у целини час једног, час другог партнера. Споменути Нацрт општих услова je ту, чини се, диференциранији и погоднији. Посебно je итересантан предлог да се цене (награде) за прву годину не би могле повећавати. Чини се нужном и клаузула предвидивости наступања прилика и околностн које утнчу на дену, што такоВе садрже Општи услови, а Скица не. Валало би пажливо размотрити и проблем минималног гарантног рока, преклузије и застаревања, као и обавезу издавања гарантног листа са одговарајућим упутствима. Најзад, чини се, да би за радове који не трају винте од годину-две требало извући из прашине институт трошковника с изричитим јемством из пар. 1170. ОГЗ. Y сваком случају веома je важно пронаћи меру и oncer регулативе,при чему се мора имати у виду да ће добро конципирани општи услови знатно сузити њен простор. Изградња великих грађевинских објеката као што су магистрални путеви, велике хидроцентрале, туристичка насела, велики стамбени комплекси итд., захтевају груписање предузећа и кбнцентрацију средстава. Ту екопомску појаву, мада као и увек са доста закашњења, прати и савремено законодавство a још више савремена правна наука, нарочито савремена. аутономна пракса учесника те врсте граВења. Наведена појава je у социјалистичким землама (условлено и потребама детализираног планирања) створила систем тзв. главног извођача (РСФСР) односно главног извођача и више главних извоВача (DDR Generalvertragnehmer и Haubtragnehmer), а у западним землама познате појаве (старе у адаптираном руху) као што су société momentanées, groupement d’entreprises са пилот предузећем, Arbeitsgemeinschaft, the continuing consortium итд. (види др В. Крул,. реферат за Саветовање правника и привредника, Загреб 1968). Основу за сарадњу те врсте у нас дали су прописи чл. 125—133. Основног закона о јединственим привредним коморама и пословно) сарадњи у привреди, по којима je могуће развијање система споменугих у оба подрул) а. Мислим да тај проблем не треба правно разрешавати у оквиру уговора о граВењу, већ у споменутом ширем оквиру, како je сада дато. Нема сумнье да би било вредно пажње и разматрање проблема наградное станова путем стамбених задруга, као и путем ортаклука, И једно и друго се у пракси много cycpeîie. Но, простор ми не допушта да и то обухватим. Пошто сам се преко мере (можда ипак с разлогом) окупирао правном проблематикой граВетьа, остаје ми, силом ограниченог простора, да проблематику осталих уговора бихно стегнем, да им дам мање простора него што заслужу] у. Најпре о инжинирингу (engineering). Одмах да напоменем да сам се при обради овог питања претежно служио рефератом Јакше Барбића са већ споменутог Саветовања из 1968. Инжињеринг je настао као резултат потребе координације широко скале стручњака и специјализованих организација код изградње сложеиих индустријских и других великих објеката.