Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

462

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

већа овлашћења која немају грађани и нравна лица, али да управа има некад и мања овлашћења ( J )За француско управно право je карактеристично join да судоку контролу рада управе, по правилу, врше посебни управни судони односно првосхепени управни судови и Аржавни савет. Посебно обележје управног права Француске je упорна тежња теорије управног права да одреди основ управног права који оправдана посебно управно судство. Y управном праву Француске посебно се појављује јавна служба као основ управног права. Наиме, у развоју савремене државе од државе-жандарма, у којој je држава само обезбеђивала одбрану земље од спољ-Iьег непрнјатеља као и полидију за одржавање унутрашњег поретка, и имала организовано судство, држава се све више преображавала у државу која je под притиском напредних друштвених снага морала да обезбеВује поједине јавне службе као што су одржавање саобраћаја друмског, речног, железничког или обезбеђење и снабдевање електричног енергијом, обезбеВење здравствене службе, поште, телеграфа и телефона и других служби од општег интереса. Отуда je већ давно Леон Аиги (Léon Diguit) истидао преображај државе наглашавајући; „Оно што je главно, то није више право заповедана, Beli обавеза да се практично ради... Они којн у ствари држе власт немају субјективно право на јавну власт, већ имају дужност да употребе своју власт на организовано јавних служби и да обезбеде и контролшпу њнхов рад" (“). Стога Диги даље довршава: „Држава није више суверена власт која заповеда; она je трупа појединаца који располажу силом, и који су дужни ову силу употребитп на ствараље и управл>ање јавним службами" ( 3 ). Јавна служба ће посебно у француском праву бити дуто основ управног права. По овом схватању, управа не може другачије делати него вршећи јавне службе, па би стога сва йена овлашћења морала бити прилагоЬена потребама јавне службе. Отуда у француском управном праву правило да право које регулшпе правни положај јавних служби има своја посебна правила која су у зависности од потреба појединих јавних служби. То je уједно и разлог француског гледишта да све што се тиче организације и функционисања јавнпх служби представља посебну управну делатност која je стога подвргнута контроли посебног управног судства. Y иовијој француској правној литератури управног права истине ce да није потребно за управно право тражити један јединствен основ. Подвлачи се да ниједна грана права није то учинила јер више основа имају и грађанско право и остале гране права. Y Француској се за управно право тражио посебан основ jep се један практичаи проблем хтео да објасни теоријски, како би се оправдало посебно управно судство. Отуда се предлаже да предмет управног права буду' прописи који одступају од прнватиог права и који управи дају овлашћења да решава као власт, доно-

(i) Ј. Rivero, Droit administrati!, Paris, Dallez, 1970, str. 34—35, No 32.

(2) Л. Диги, Преображај јавног права, Београд, 1929, стр. XIX.

(з) Л. Диги, op. cit. стр. XX