Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

464

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Диш није водно рачуна о позитивном праву. Напротив, по његовом гледшпту, у процесу развоја одре Вене јавне службе друга фаза je баш позитивно право, jep ова служба мора бити правно регулисана. Стога Диш подвлачи; „ако позитивно право одређеној делатности изричито даје карактер јавне службе, суд ће свакако бити обавезан да примени позитивно право" ( 9 ). Истине се да je ова друга фаза у разве j у одре Вене јавне службе само последила обавезе оних који владају, да обезбеде одре Вене јавне службе ( 10 ). Трећа фаза у процесу развоја јавне службе јавља се кад законом утврВена делатност јавне службе не представља више обавезу за оне који владају. Пошто je замерано Дигију да je ту био непрецизан, он je дао једно допунско објашњење. Поставио je и сам питање: „Koje су делатности обавезне за оне који владају? На ово питање не може се дати прецизан одговор. Има ту нечег изразито променљивог и еволутивног" (“)• Ове теоријске основе ко je je дао Л. Диш, у пракси су нашле одраза у извесним одлшсама јавне службе. У свим теоријама упоредног управног права, а посебно француског, јавна служба има следеће одлике: 1) непрекидност функционисатьа јавне службе; 2) једнакост грађана у коришћењу јавних служби; 3) прилагоВавање јавних служби потребама времена и 4) јавна служба по правилу послује са губнтком ( 12 ). Истине се да овакав појам јавне службе у француском праву утврђује и нзвестан правни режим јавне службе који би се одражавао у следећем: „1. особље јавне службе има статус службеника; 2. фондовн намевьени служби су јавна средства; 3. добра предата служби, више или мање, односно скоро потпуно, не подлежу режиму који важи за добра ко ja припадају појединцима; 4. једнострани и уговорни акти управе који се доносе, односно склапају ради обезбеВења функционисаньа службе, јесу управни акти и управни уговори; 5. спорове поводом јавне службе решава управно судство" ( 13 ). Истине се да напред наведена дефиниција коју je дао Диш о појму јавне службе указује да je Диш имао у виду и цил> и средство јавне службе. Цил. je обезоеВење друштвене узајамности а средство je сила они\ који владају. Друти истакиути француски професор управног права Морис Орју (Maurice Hauriou) имао je такође у виду и циљ и средство у вези са равном службой. Његово гледиште о овом питању нијс истоветно са Дигијевим, ади je ипак блиско. нако се у другим теоријским гледнштима у много чему не слажу. За Орјуа, аиљ јавне службе je обезбеђивање општег

(o) L Diguit, op. cit. crp. 61.

(io) T. P. Buffelan, op. cit. crp. 247.

(и) L. Diguit, op. cit. crp. 62.

(is) J. Rivero, op. cit. crp. 387—391. (13) J. P. Buffelan, op. cit. crp. 248.