Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОРУЖАНЕ ФОРМАЦИЈЕ У ОПШТЕНАРОДНОЈ ОДБРАНИ СА СТАНОВИШТА МЕБУНАРОДНОГ ПРАВА

1. Y систему општенародне одбране, у складу са Законом о народно j одбрани СФРЈ, постоје територијалне оружане формадије, ко je ће бити супротстављене агресору. Поред Југословенске народна армије у оружане снаге законедавац убраја и територијалну одбрану, као и сваког грађанина ~који организовано и са оружјем учествује у борби против непријатеља”. Територијалну одбрану законодавац дефинише у чл. 12. поменутог Закона, указујући да њу сачињавају „јединице и службе територијалне одбране, а у рату и милиција” (*). Што се тиче служби територијалне одбране и људства које се ангажује за њихово обављање, треба истаћи да ce ради у ствари о нормалним делатностима везаним за било које врсте оружаних снага, те деле правну судбину оружаних снага за чији рачун раде. Исто тако, што се тиче грађанина који „организовано и са оружјем” учествује у борби, мислимо да он не спада у неке посебне врсте бораца, ван наведених јединица. Међутим, по смислу Закона, посматрано са међународног права, има места закл>учку да за таквог граЬанина, чак и кад би био силом прилика, или по задатку, одвојен од своје ј единице, и присиљен да води индивидуалну акцију, одговара легитимна команда или власт, и да иегова акдија не носи атрибуте разбојништва или слично, нити исту изводи у циљу неке личне користи. Међутим, и овде би се могла размотрити могућност идентификовања оваквог појединца са становишта оних норми меЬународног права које озакољују народни устанак (Lève en masse) на још неокупираној територији, који се спонтано диже на приближавање непријатеља пред његовом најездом. 2. Y објашњавању правних основа које покривају ове оружане формације вредно je навести иеколико норми класичног међународног права

(i) Овде нас je законодавац ставио у днлему, ако се иојам „милиција" посмагра истоpiijcKH у међународпом праву. Појам милицијс као оружане спаге у исторнји, одиосио се на „народну војску" ко ja je искада била карактеристика малих зема/ьа без велике crajahc војске. МсЬутим, смисао noj.ua у нашем закону je други. Ради се о милицијн која je орган јавног реда. Да у такву интенцију Закона не можс бити сумше говори и чл. 21, којим je pei*yлисан задатак милиције у рату, да поред својих редовних (одржавагье јавног реда прим, аутор) задатака, врши задатке из чл. 13, овог Закона (оружаиу борбу и др. задатке као и јединице територијалне одбране прим, ауторэ). Таква нравна реглемеитација њених задатака даје основа тумачењу да су јој редовни задаци они који су јој у миру дати a које и у рату обавља, јер чему смнсао стилизације ~поред својих редовних задатака ..."