Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

600

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

државне размене, тј. трговине у условима када у Русији постоје милиони сптних произвођача. И одмах одговара да би то била, у тадагшьим привредним и подитичким условима у којима се налазила ондашња Русија, глупа и самоубилачка политика. Напротив, сматра он, једино могуђа и једино разумна политика била би у томе да се не покуша забранити или затворити и спречити развитак приватне трговине, односно капитализма, него настојати да се каналише у корито д ржав ног капитализма. То je економски могуће, јер државни капитализам постоји у овом или оном облику, у овом или оном систему свуда где постоје елементи слободне трговине и капитализма уопште. Y томе времену заиста другог излаза није било. Y истом раду Ленин врло сажето и рељефно описује стање у коме се налазила привреда. Он каже: „Оскудица и разореност су толике да крупну, фабричку, државну социјалистичку пронзводњу не можемо да обновимо одмах. За то су потребив велике резерве жита и горива у центрима крупне индустрије, потребна je замена дотрајалих машина новима итд. Ми смо се на искуству уверили да се то не може учинити одмах, и знамо да после разорног империјалистичког рата чак и најбогатије и најразвнјеније земл>е могу тај задатак решнти само у току нзвесног, доста дугог низа година. Значи, потребно je у извесној мери помагати обнову сптне индустрије која не тражи машине, која не тражн ни државне ни велике резерве сировина, горива, хране, која може одмах да пружи извесну помоћ сељачком газдинству и да подигне негове производне снаге" ( 3 ). Да ли je могуће, пита нешто даље Лењин, „комбиновање, спајане совјетске државе, диктатуре пролетариата с државним капитализмом?" Наравно, могуће je, одговара он одмах, додајућн да се чини мноштво погрешака када се „државни капитализам сравњује или пореди са социјализмом, док у даној политичкој и економској ситуацији државни капиталзам обавезно треба поредити и са ситнобуржоаском производном. Читаво питање, како теоретско тако и практично, састоји се у томе да се наБу правилни начини како да се неизбежан (до извесне мере и за извесно време) развитак капитализма каналише у корито државног капитализма, у какве услове да се то постави, како да се обезбеди претварање, у недалекој будућности, државног капитализма у социјализам. И да би прншао решавању једног оваквог сложеног и значајног питана, Ленин жсли да испита шта ће бнти и шта у пракси нове совјетске државе, новог совјетског система може бити државни капитализам. Најпростији случај или пример који, по Лениновом мишљењу, показује како совјетска власт каналише развитак капитализма у корист државног капитализма јесу концесије. Ову своју мисао Ленин потврђује и у другим својим радовнма, између осталога и у познатом спису „О задругарству", објављеном јануара 1923 године, где каже да се практични цил. нове економске политике састоји у добијану концесија и да би концесије у ондашним условима у Русији биле чист тип државног капитализма ( 4 ).

(з) В. И. Лењии, исто, стр. 415, 4lb.

(4) В. И. Лењин, исто, стр. 416, 417, 555.