Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

590

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тика била кондентрисана на унутрашњу консолидацију земле, излази на светску позорницу као велика сила, сталии члан Савета безбедности, органа коме je поверена првенствена улога у очувању светског мира. Са свйм правима и обавезама улазе у Уједињене нације земле Азије и "Африке које су последња два-три века служиле као објекат експлоатадије и политике европских сила. Државе са различитим политичким системима преузеле су солидарно одговорност за тек изграђени правый поредак, чији je основни цил очување мира и безбедности у свету. Нова светска Организација потекла je из реалистичког приступа проблему мира; она je у суштини резултат сазнања да политика силе и методы класичне дипломатије не одговарају савременом свету. Економски напредак довео je до тесне међузависности земаља; па не само економски факторы него и свп видови л>удске активности прерасли су нациоиалне границе. Мир у систему Уједињених нација није поставлен у негативном смыслу као одсуство рата, него у позитивном као динамичан процес континуираног решавања политичких, економских, социјалних и културних проблема, а изнад снега спречавагьа аката агресије. Отуда тежиште Повеле није на одржању status quo-a, него на развоју новог и правичнијег света. Потписници Повеље одрекли су се претнье или употребе cinte као средства националне политике, преузели су обавезу да he све своје спорове решавати мирним путем, да ће савесно испуњавати обавезе које проистичу из уговора и других извора међународног права. Повела напушта идеју инднвидуалне националне моћи и замењује je идејом колективне одбране и колективне безбедности свих држава чланица кроз механизам Уједињених нација. У том цилу Повела намеће обавезу својим члановима да пруже „Уједињеним нацијама сваку помоћ у сваком поступку који ове предузму у складу са овом Повелом и да се уздрже од давања помоћи свакој држави против које УН предузму неку меру предохране или принудну меру". То су биле идеје водиле на којима je извршена мобилизации а држава у току и непосредно после другог светског рата, и окончана прва организациона фаза. Сарадња СССР-a са капиталистичким светом на трајној основы, прихватив колективних интереса целокупне светске заједнице, без обзира на друштвено политичке разлике пој единых земала, представла несумљиво највећи заокрет у новијој историји ове земле. Прихватање Повеле од стране Велике Британије представла не мање значајан корак; деколонизација и ослобођење свих потлачених народа ко je Повела прокламује као један од својих цилева представла антитезу класичног британског схватања света. САД улазе у светску организацију у тренутку свог највећег индустријског и економског напретка, који je поставлен и условлен, нс само унутрашгыш односима, него и одређеним односима у меВународiioj заједници. Према томе Повела представла један компромис, свестан покушај преображаја политичких и друштвених односа у међународној заједници. Нове идеје заокупиле су машту и за тренутак улиле наду човечанству .