Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

593

ДВАДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА

народну кризу није проузроковао сам механизам, односно неуспех да се peine пој едини проблеми није био резултат самог механизма. Повеља садржи циљеве Организације, норме понашања и механизам за остварење тих циљева. Сам механизам није аухоматски произвођач позитивних решена; он представља само један инструмент на државама чланицама. Покретање тог механизма зависи од политичких одлука. Било би дакле апсурдно оптужити саму институцију за све неуспехе савремене међународне заједнице. Уједињене нације пружиле су свету једну могућност; сама та чињенща представља револуционаран заокрет, jep се темељи на промени кл>учних института класичног правног система: забрани рата, отворено) дипломатии, решавању спорова на мултилатералној основи. Даље усавршавање тог система остаје као трајан задатак и правника и саме Организације. Потребно je на пример прецизирати права али и обавезе Великих сила и отклонит на тај начин сумње и произвольна тумачења, нарочито када je реч о појму агресије и примени санкција. Колективна безбедност није и не може бити само исечак политике Великих сила усмеравана према гьиховим интересима, него полуга светског система. Потребно je предузети конкретно мере како би се Организација снабдела ефективном моћи и била способна да брзо и ефикасно интервенише у случају кршења мира. Потребно je предвидети протутежу Великим силама, како би се избегле злоупотребе и олигархија Великих сила. Потребно je усавршити процедуру Генералне скупштине, нарочито у односу на мирно решавагье спорова и проширити на том плану њену надлежност. Међутим, суштина кризе у коју су ушле Уједињене нације не своди се на проблем механизма, него на кршење основних правила понашања. Одлучујући елеменат у садашњем тренутку су субјективне снаге у чијим се рукама налази савремена технологу а. Признати приоритет захтевима међународне заједнице у целини, пребацити тековине технолошке револуције на мирно допеки план и одузети им угњетачку моћ то су проблеми са којима je у првом реду суочен свет. А то другим речима значи да je техничко-научна револудија ставила на пробу, не механизам Уједињених нација, него друштво у целини, у првом реду супер силе. Пропусти Уједињених нација на подручју мира и безбедности не могу се узети као једино мерило светске организације. Подручје њене делатности je много шире. Више но иједна организација у историји Yjeдињене нације обухватиле су свеукупност светских збивања у свим видовима и процесима, од политичких, економских па до социјалних, од процеса деколонизације до продеса освајања свемира. На том подручју забележиле су знача ј не успехе. Од првобитних 50 држава оснивача чланство Уједињених нација повећано je на 126. Универзалност један од циљева светске оргаиизације данас je близу пуног остварења. Јединствен je случај y историји да једна Организација окупи у своје редове толики број држава, од супер сила до