Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

638

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

седам година и затвор дужи од пет година. Узроци за развод брака су сачувалн одлике »Common law« система, који се заснива на кривици једног од супруга која je довела до поремећаја брачних односа. Суд оцењује доказе и доноси одлуку о разводу, док невини супруг може покренутн посебан поступак за накнаду штете и против трећих лица ко ja су, било на који начин, допринела да дође до прељубе или злонамерног напуштања. Правне последние развода су личне, имовинске и обавезе издржавања. Брак престаје на основу судске одлуке о разводу, којом се доносе и све одредбе о чувању и васпитагьу деце, и о издржавању брачног друга и деце. Решења која регулишу имовгшске односе, зависе од тога да ли je постојао законски режим заједнице добара, или предбрачни уговорни режим одвојених добара. Одлука о растави регулише сва ова питања привре.мено, док су решења о расправи о разводу дифинитивна. Малолетка деца уживају посебну законску заштиту, не само у материј алном погледу, обезбеђеним нздржавањем већ и у обезбеђењем надзора и правилног васпитаља. Поншитење брака доводи до престанка брака, али се битно разликује од развода јер разводом престаје брак, док je последица ншптавости брака у томе што се сматра да није ни постојао. Апсолутна ништавост наступа у случајевима када су постојале такве сметње да брак није ни могао бити склошьен, и поступак за поништење оваквог брака се покреће званично, док je у случајевима релативне ништавости потребно да овај поступак покрену заинтересована лица. Апсолутно je ништав брак ако није ск/юпл>ен у законом предвиђеној форми, ако га склапају лица нстог пола, ако постоји ранији брак, ако га склапају малолетка лица без прописане дозволе, ако постоји битна заблуда, лудило, забрањен степей сродства и ако се склони између лица различите расе. Релативно ништав брак je између малолетних лица, у случајевима принуде и заблуде о другом лицу импогенције и у случају предбрачног силовања жене које je праћено трудноћом. Бранне расправе обухватају поступак за развод, успостављање брачних права, поништење брака и судску раставу. Пошто je брак заштићен законом, за разлику од спорова других лица, брачне раставе су од јавног интереса, и за њих су надлежни редовнн судови. Међутим, деликатност матери je захтева посебну пажњу судије који мора да води рачуна и о малолетној деци и њиховим интересима. Посебан додатак садржи обимно излагање из области међународног приватног права, које je написао професор Елисон Кан и обухвата кретање у схватањима у теорији, законодавству и судској пракси, надлежности Јужноафричке Аннје када je у питању брак страгшх држављана, судску надлежност у брачним споровима и признавање и правоснажност страних судских одлука. Обухваћени су, углавном, сви проблеми из ове области и дате анализе многих судских одлука, упоређегвем »common law« система са континенталним. Прилог, који садржи најважније законске текстове (Mariage Act, 1961; Matrimonial Affairs Act, 1953; Matrimonial Causes Jurisdiction Act, 1939. и General Law Further Amandment Act), у великој мери олакшава проучавагье ове области. Врло деталан индекс појмова (око 120 битних и 4000 допунских) знатно помаже коришћење ове обимне књиге. Обимна библиографија коришћене литературе и листа часописа дају посебну озбиљност. Списак правних прописа и судских случајева коришћених у студији, са странама где су наведени, представл>а још један врло користан индекс. Књига »The South African Law of Husband and Wife« упознаје нас са једном далеком земљом и пружа нам могућност да сазнамо последние преплитања разних правних система ко je, на жалост, у Јужиој Африци нису довеле до модернпх решења, већ представљају пример заосталостн земле у којој сви луди нису једнаки.

Љиљана Андрић