Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., S. 113

111

ПРНЛОЗИ

права трговаца, као право, а не као просте обичаје, чије се постојање има доказивати исказима сведока или вештака. Y континенталној Европн, а посебно у Француској и Немачкој, прочее национализадије lex mercatoria ишао je нетто другачијим путем. Y овим земљама није дошло до пуног изједначавања граВанског права и права трговаца. Правила lex marcatoria престају истина да буду наднационална, улазе у сферу националног права, али тамо добијају посебно уобличење, постају предмет засебне кодифжације, и на тај начин настаје дуализам између граВанског и трговачког права ( u ). Y Француској, специфично национално трговачко законодавство започиње са Ordonnance sur le commerce из 1673. год., и Ordonnance sur la marine, од 1681. год., који су доцније уклопљени y Code de commerce од 1807. год. Y Немачкој, доношење трговачких модел-закона (као што су Allgemeine Deutsche Wechsel-Ordnung из 1848. год. и Allgemeines Deutsches Handelsgesetzbuch из 1961. год.) значило je заправо националну унифнкацију трговачког права, ко ja je претходила надионалној унификацији граВанског права ( 12 ). Y XX веку сведоци смо тенденције поновног оживл>авања једног аутономног права меБународне трговине. Нагли пораст обима и значаја меВународне трговине доводи до формирања све утицајније меВународне заједнице трговаца, која тражи правила која би била једнообразна и одговарајућа особеностима меВународне трговине. Сполна трговина у савременим условима постаје средина у којој се и стварају таква специфична правила која су у већој или мањој мери независна од државноправних нормативних оквира. Основнн инструмента кроз ко je се развија нови lex mercatoria јесу саморегулативни уговори, меВународни обичаји и узансе, ј однообразии закони и меВународни споразуми. Веома важну улогу играју и спољногрговинске арбитраже, пошто су оне више у могућности да прихватају правила недржавног порекла, него што су то судови. Основна објашњења за процесе национализацнје и денационализације права меВународне трговине могу се наћи у историјском развоју саме .меВународне трговине. Узрочна веза измеВу појава у области меВународне трговине, односно појава у домену права спољне трговине сасвим je очигледна; меВутим, меВу њима нема потпуне корелације. Нестајање средневековые lex mercatoria није било праћено паралелним смањењем значаja интеизитета, или чак нестајањем меВународне трговине. Постоје и неки друга чиниоци, који имају утицаја на национални, односно ненационални карактер права меВународне трговине. Један од свакако значајнијих чинилаца који су условили национализацију lex mercatoria јесте појава националних држава и идеје националног суверенитета. Од исто тако великог значаја био je и пораст домаће (националне) трговине: сасвим je природно да су правила lex mercatoria преузета у националне кодексе, у време када трговина постаје све више део свакодневног живота, и када трговци

(и) Taj дуализам je задржан у француском и немачком праву, али je одбачен у швајцарском Закону о облигацијама од 1911. год., и у италијанском Грађанском законику из 1942. године.

(12) Види, Caemmerer, The Influence of the Law of International Trade on the Development and Character of the Commercial Law in the Civil Law Countries, Schmitthoff, The Sources of the Law of International Trade, Лондон 1964, стр. 88, на стр. 90.