Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., S. 112

110

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вачког права, и упоређује их са данашњим спољнотрговинским арбитражами ( 4 ). Ово упоређење подржава велики број аутора, који наглашавају да арбитражно судовање има једну од одлучујућих улога у формираау и развоју новог lex mercatoria. Ламбер (Lambert), у свом предговору тези Ishizaki-ja „Le Droit corporatif international de la vente de soies" истиче: „Растућа аутономија корпоративног права droit corporatif осигурава ce кобшгованом акцијом трију снага: корпоративном арбитражом, кодификацијом узанса и типским уговорима.” ( 5 ) Кан (Kahn) наглашава, да улога арбитраже у стварању Iфава међународне трговине не може бити пренаглашена ( 6 ). Lex mercatoria je задржао свој ненадионални карактер све до стварања националних држава и чврсте централизоване власти. Y XVIII и XIX веку, меВутим, сведоци смо појаве национализации е средњовековног аутономног права трговаца. Y ово доба у Енгелској —• као што то наглашава Берман „Са тачке гледишта индивидуалних трговаца постојала je потреба да се право јасније дефиншпе; а са тачке гледишта тежгьи националне државе, постојала je потреба да се право развија и официјелним путем, а не само преко трговачког искуства.” ( 7 ) Овај процес национализације lex mercatoria у Енглеској везан je за име Lorda Mansfilda. Y чувеном спору Pillans and Rose v. Van Mierop and Hopkins ( 8 ), Лорд Мансфилд je у одлуци заузео становиште да писыено преузета менична обавеза без »consideration« која je важећа по трговачким обичајима није nudum pactum ни по енглеском праву ( 9 ). Y пресуди се истиче: „Право трговаца и право земл>е je једно исто: право трговаца се не доказује путем сведока. Треба да га посматрамо као право. Nudum pactum не постоји у узансама и праву трговаца.” ( 10 ) На тај начин, lex mercatoria добио je исти статус као common law, и постао je заправо део common law-a. Судови од тада третирају правила

(4) Schmitthoff, Op. cit., стр. 49.

(5) Lambert, Preface. . . . стр. XXVIII (Paris, 1925).

(6) Khan, La vente commerciale internationale, Paris, 1961, стр. 34. Рабел такоЬе подвлачи везу измеЬу трговннске арбитраже и ннтернационализащце права међународне трговине. (P-abel, Das Recht des Warenkauls, Том I. Берлин 1957, стр. 36.) Видн у истом смислу, Schmitthoff, International Business Law: A New Law Merchant, Current Law and Social Problems, Том 11, Торонто 1961, стр. 129.

(t) Берман, On. вдтг., стр. 111 —163.

(8) 3 Burr. 1663 К. В. (1765).

(8) Ово становиште je доцније напуштено у једној одлуци House of Lords (Rann v. Hughes, 7 Term Rep. 350—1778), y којој се наглашава, да je посто jarre »consideration« битан у слов важности уговора и тада када се ради о трговачким трансакднјама. Ова пресуда не дира, мебутим, у најзничајније правило створено у Pillans v. Mierop, тј. да право трговаца постаје део common law-a.Raim v. Hughes мења једно правило права трговаца, али мења га као норму common law-a.

(io) 3 Burr. 1663 К. Б. (1765), на стр. 1669.