Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., S. 121

119

ПРИЛОЗИ

lex mercatoria јесте, да се у сфери права адекватно реагује на новонастале односе у сфери економских односа. Надионална права могу да заостају иза тих процеса, али услед све јасније одлучујућег утицаја међународног тржшпта ■ — не могу да следе једну дивергентну линију развоја. Y процесу институционализадије правила аутономног права међународне трговине долази до постепеног разрешавања противуречности између националних и ненационалних елемената а надионална привредна права све више ће ce прилагођавати стандардима ствараним на међународном плану.

Тибор Варади

ПРИЛОГ ОДРЕЂЕЊУ ПОЈМА И ПРЕДМЕТА ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМОВИНЕ СУПРУГА - У3 ОСВРТ HA CУДСКУ ПPAKCУ

Поводом решавања имовинских односа брачних другова на основу члана 10. Основног закона о браку који je донет 3. IV 1946. године, „Садист ФНРЈ" бр. 29 од 9. IV 1946, а ступио на снагу 9. V 1946, где je уведена заједничка имовина супруга у наш правки систем, јавио се низ спорова који су решавани са доста добрим разумевањем духа закона и воље законодавца, као и нових односа у друштвеном поретку од стране наших судова. Међутим, после доношења новог Устава од 7. IV 1963. и приступања друштвеној и привредној реформы, наши судовн шгтање заједничке имовине нису решавали у складу са новим променама у друштву. Стога се указала потреба да се о неким питањима дају нови одговори, нова решења, а посебно и реши питање прихода који улазе у заједничку имовину супруга. Y правним решењима низа шгтања има недостатака и недореченог, нарочито у вези са предметом заједничке имовине супруга. Овде ће посебно бити задатак одредити предмет заједнингсе имовине и шта све улази у заједничку имовину супруга, као и однос посебне (сопствене) имовине једног супруга и заједничке имовине супруга. Посебно ће се расправљати право на ренту. На поставлена питања желим да нађем решења прилагоЬеиа савременим друштвеним токовима. Настојаћу да своје закључке и предлоге проткам судском прайсом. Све већи утицај друштвеног карактера привређивања и рада на друштвеној својини на средства за производњу која прераста у општенародно добро, и расподеле према раду који je уложен, треба боље да се уочи и објасни. Радничка класа утире пут новим друштвеним преображајима, а породила и брак су основне ћелије друштва у којима она ствара иове етичке вредности потребне тим преображајима, и младе, прогресивне генерације које ће тај пут наставити и довршити. Ако будем успео да сатледам ове токове егалитарне породице социјалистичког поретка који градимо данас, и само једно он најбољих решења у овом смисту нађе места у овом раду, његов задатак биће испуњен. Уједно позивам на разговор за изналажење најприкладнијих решења за што мање материјалног интереса у брачној заједници, а што више љубави.