Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., S. 127

125

ПРИЛОЗИ

чихо одузето од његове жене. До доказног, у случају сумње, постоји претпосхавка да je стечена имовина наехала из мужевљеве имовнне. По совјехском праву, имовина коју брачни другови схекну у хоку брака представ.ъа њихову заједничку имовину ако je стечена радом. Питание прихода од сопствене имовине није посебно регулисано. Већина теорехичара сматрају да приходи сопствене имовине улазе у заједничку имовину (чл. 10. Зборника закона о браку, породици xi старатељству РСФСР од 1. 1 1927). Y Демократској Републици Немачкој, Пољској, Чехословачкој , МаВарској, Румунијн и Албанији, постоји институт посебне имовине и институт заједничке имовине. Y овњм земљама различите je регулисано питање шта све спада у заједничку имовину супруга. Према постојећој теорији и гракси у тим земљама, сви ггриходи сопствене имовине улазе у заједничку имовину супруга, настале радом или без рада. Y бугарском законодавству законски брачни имовински режим je режим одвојених добара. Под одреЬеним условима брачни другови имају право на део имовине другог брачног друга ако je иста стечена радом. Y законодавству HP Кине (Закон о браку од 1. маја 1950) приходи сопствене имовине улазе у заједничку породичну имовину. На основу овог кратког прегледа имовинских односа брачннх другова по питању прихода сопствене имовине можемо извести два закључка: 1, у скоро свим социјалистичким државама приходи сопствене имовине брачних другова улазе у њихову заједничку имовину; 2. у низу буржоаских држава ово питање je решено на сличая начин са том разликом што муж, по правилу, има право да користи и управља заједничком имовином. Y војвођанском обичајном праву, у предратној Југославији, постојао je институт заједничке имовхше. По одредби чл. 786. Српског грађанског законика супрузи су могли уговорити заједничку имовину за сва добра из сопствене имовине и имовине стечене у браку. Као и у другим законодавствима капиталистичких држава, и овде je дато право мужу да управља женином имовином и користи приходе од те имовине. То јасно стојн у чл. 773. СГЗ. (Зборник грађанских законика старе Југославије, Титоград, 1960, стр. 245). Из упоредног права видимо да се питање прихода од сопствене имовине супруга у капиталистичким земл>ама регулише у складу са концепцијама брака капиталистггчког друштвеног уреВегьа. А то значи очување патријархалне породице и брака, неравноправан положа) мушкарца и жене, уз права мужа на управљање и женином имовином без полагања рачуна. Схватање капиталистичког друштва je такво да жена треба да преггусти своме мужу управљање сопственом имовином, и да он ту имовину користи за потребе породице. Y већини буржоаских држава где je по закону утврђен режим одвојених добара, жена своја имовинска овлашћења преноси на свог мужа прећухно или уговором. Овакво регулисање имовинских односа јесге резултат неравноправног положа) а мушкарца и жене у капиталистичком друштву. Жена се сматра мање способном за вођење послова, посебно правних, те се стога управљање њеном имовином поверава њеном мужу. Због таквог схватагьа безу-