Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., S. 129

127

ПРИЛОЗИ

Текст Закона може да се гумачи и тако да законодавац сматра да цео резултат рада брачних другова представља гьихову заједничку имовнну. Пошто je питање прихода од сопствене имовине насталог радом ыерегулисано, то га треба решавати у пракси и теорији у духу ОЗБ и читаве концепције брака. Треба имати у виду и знача] брака у социјалистичком друштву, као и васпитни утица] имовинских односа на децу брачних другова. Потом, треба имати у виду дејства доследног споровођења првог гледишта на браге и брачне односе (негативна дејства). Опште je признато и доказано да се породида мења упоредо са променама у друштвено-економским односима. Код нас расте знача] личне својине над срсдствима за личну потрошњу и употребу, и друштвене својине на средствима за производгьу, а опада знача] приватне својине. То утиче да расте знача] лнчног рада и рада уопште. Породица своју економску функцију врши све више радом, а не поседовагьем средстава за производњу. Задовољавање својих потреба и извор прихода у већини породица представља рад а не поседовање средстава за производњу. Брак се заснива у духу социјалистичког морала, на љубави и разумевагьу, а не користољубљу и матери] алном интересу, што je одлика буржоаског схватагьа брака и породице. Радничка класа je створила сво] морал ]ош у буржоаско] држави у неравноправном политичком и економском положају. Већ тада je у свом програму борбе против буржоаске класе и гьене власти имала и поштовагье равноправности и људског достојанства сваког човека. Она се сада бори (у наше] земл>и) за потпуну афирмацију свога програма. Она ствара, у држави ко]у je створила обезвлашћујући експлоататорску буржоаску класу, нове моралне вредности и нове правне форме и правне норме, којима омогућује уређење постојећих и нових друштвених односа у складу са овим новим моралним вредностима. Рентијерски приходи, приходи без рада, нису одлика социјалистичког друштвеног уређења већ привређивање, стварагье радом. По економским законима, како je то доказао Карс Маркс, рад ствара вредност. (К. Маркс, „Капитал", први том, књига I, стр. 44—45, 92, 214 —215, издање „Култура", Београд, 1964). Зашто би онда поседнику омогућили да има бољи економски положа] од другог брачног друга кога je изабрао да с гьим ствара заједницу живота? Према првом гледишту које сматрам превазиђеним, брачни другови би морали да воде кгьиговодство и тачно одвојено евидентпрање прихода по пореклу и величини. То би уносило поремећаје у складне међусобне односе брачних другова, гьихову солидарност и узајамно повезане интересе. Поставља се питање; да ли je постојање ренте у социализму оправдано кад рента по својој садржини није содијалистичка категорија? Као и низ других категорија које су туђе социјализму, и ренту треба задржати ако она доприноси бржем развитку производних снага и привредне моћи друштва, његовом мењању ка способгшјем и јачем, за потпуно укидање остатака капиталистичких друштвено-економских односа. Ако рента не служи овим задацима, треба je укинути. Тамо где она има своје оправдање, треба je задржати. То су случајеви поседовања пољопривредног земљишта индивидуалних пољопривредних произвоЬача и давање истог у закуп пољопривредним задругама и другим пољопривредним радним организацијама на којима се врши савремена пољопривредна производила. За-