Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., S. 141

139

ПРИЛОЗИ

ном пажњом према регенту од кога Пашић треба усмено да затражи сагласност за образована владе”. ( :е ) 31. октобра одржана je седница Југословенског одбора на којој се Трумбић, пошто je претходног дана имао разговор с Пашићем, „категорички изјаснио за прекид даљих разговора и споразумевања с Пашићевом владом”. ( 33 ) Из тих разлога Пашић je истог дана опет хелеграфисао на Крф и тражно „хитна упутства”. Y том телеграму он каже да ће још бити добро ако се опозиција буде држала споразума јер, ако све српске странке буду у влади, њен ће положај код савезника бити јак „а ослабљен биће захтев Југословена у А.-Угарској”. ( м ) 1. XI посетили су Пашића М. Драшковић и М. Трифковић да би од н>ега сазнали да ли регент приста je на формирање новог коалиционог кабинета. Папшћ их je обавестио да регент и влада „у начелу примају” формирање коалиционог кабинета с тим да се он образује у Скопљу приликом састанка Народно скупштине. Ту нову владу сачињавала би четири радикала, од који би један био председник те нове владе, и четири представника опозиције. Министар иностраних дела био би Михаило Гавриловић. Драшковић и Трифковић су Пашићу на то одговорили да се догађаји брзо развијају и захтевају брза решења. С обзиром на то да би до састанка Скупштине могло проћи и двадесет дана, молили су Пашића да упозна регента с разлозима који налажу „да се питање реши за три-четири дана” и то у Паризу. „Ако би се ствар одуговлачила, казали су том приликом Драшковић и Трифковић Пашићу ако би се Тугословенски одбор разишао са вама ако он не би био признат од српске владе и ако би се он изјаснио против држаньа српске владе, против њене политике, онда ћемо се придрулсити Тугословенском одбору, и образовати одбор, који ће радити противу српске владе, аза Тугословенски Одбор”. Пошто им je у току даљег разговора скренуо пажњу на држање Одбора у току Крфске конференције, на његово касније инсистирање да буде признат као представник и заступник Тугословена из Аустро-Угарске, као и на последние евентуалыог давања таквог признања, Пашић je на крају подвукао да српска влада мора држати догађаје у својим рукама и не дозволите да се ствари развијају на штету нашег народа. Из тих разлога он je изразио мишљење да би било добро да неколико чланова Тугословенског одбора уђу у српску владу и заједно раде на спровођењу онога што je Крфском декларацијом утврЬено. Међутим, он je одмах саветовао Драшковићу и Трифковићу да се са одлуком причека док се не чује „шта мисле наша браћа Срби, Хрвати и Словенци, који су изабрали одбор извршни (Народно вијеће СХС у Загребу), који има право да ради за идеју нашег троименог народа”. Пашићев утисак je био да Драшковић и Трифковић шгсу расположени за то да се прво разговара са изасланицима Народног вијећа СХС из Загреба па тек

(32) Исто, стр. 383.

(зз) Драгослав Јанковић: Женевска конференција о ствараљу југословенске заједнице 1918. године (Посебан отисак из књиге ~Историја у XX веку” Зборник радова V) Београд 1964. стр. 230.

(34) B ојислав J. Вучковић.: on цит. Han. ПО. Париз, 18. X (по ст.) Пашић — Протићу, ш. т. Препис Харт. М. Б.