Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
21
НАШИ НАЗИБИ Y ТУРСКИМ РУДАРСКИМ ЗАКОНИМА ИЗ XV И XVI ВЕКА
наше крајеве.Овде Baita поменути да посхоји на турском језику скраћена верзија овог значајног српског споменнка која je сачињена око 1455. године ( 7 ). Закон Ова наша реч наведена je у члану 84, 107. Старог саског закона султана Сулејмана. Ту се говори како се врши одрицање од рудника који je вода поплавила, и о томе да се не може опозвати поклон оноГа дела у руднику ако je учињен пред сабо ром и законом. Овде закон као и данас значн правнн пропис. За ознаку закона турски законодавац употреблена и грчку реч „канун”. Y средњовековним српским спомешшима овај правки назив врло се често помшье. Као пример може послужити Закон о руднидима деспота Стефана 7\азаревића који испред многих својих чланова наводи реч „закон”. Закопана je наведена у члану 93. Старог саског закона султана Сулеймана, a употреблена се у значењу права које се на закону заснива. Ова реч и у нашем народном језику и терминологии има слично значење. Одговара, дакле, појму законит, законито из нашег савременог права. Збор je скуп рудара који се састајао сваке суботе под председништвом кадије (судије) и емина (царског повереника). Ту су се подносили извештаји о стању у руднику и предлагање мера да се унапреди рад и производне. На зборовима могле су се подносити жалбе на старешине у руднику. Овај наш назив наведен je у члану 41. Старог саског закона султана Сулејмана и у законским прописима за Ново Брдо, Заплашшу и Планнну издатим измеВу 1475 —82 за време владавнне султана Мехмеда II ( 8 ). Та се реч доста често наводи у нашим средњовековним правним спомешщима, a употреблена се и за ознаку суда ( 9 ). Кнез je председник сабора, рударског суда, већа. По своме пореклу то није наша реч. Но то не смета, jep je турски законодавац употребљава у истом облику и значењу које je она имала у средњовековном рударском праву у Србији и Босни. Ова je реч наведена у члану 133. Старог саског закона султана Сулејмана где се расправле о разним кнежевим принадлежностима. Две награде ко je су рудари били дужни дати кнезу означене су нашим речима. То je „подела” коју кнез добија приликом поделе руде и „част" коју добија од рудара о Божићу и Ускрсу. И наше речи Божић и Ускрс наведене су у члану 133. Старог саског закона султана Сулејмана. Реч кнез наводи се често у нашим средњовековним спомешщима. Y Закону о рудницима деспота Стефана Лазаревића, у члановима IV, Vili, IX,
(7) М. Boldiceau, Les actes des premiers sultans censervés dans les manuscrits turcs de la Bibliothèque Nationale à Paris, Paris La Haye, 1964, 245. Тако данас постоје три верзије овог значајног закона: Старосрпска, прение из XVI века, објавио га Н. Радојчић, Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића, Београд 1962, латнничка која je сачињена за потребе рудника у Пипровцу 1638. год. и турска сачињена негде око 1455. године.
(8) R. Anhegger, Н. Inalcik: Känünnäme-i sultani ber müceb-i 'örf-i 'osmanï, Ankara, 1956, 7 и 14 наведено у облику ~избор‘: .
(9) А. Соловјев, Паштровске исправе XVI—XVII века, Споменик СКА, LXXXIV 65. Београд 1936, 10 —11, Вл. Мажураниђ, Приноси за хрватско правно повјесни рјечиик, под ~збор".