Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

НЕКЕ САВРЕМЕНЕ ОЦЕНЕ ИДЕЈА И СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ ПОКРЕТА СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА

О Светозару Марковићу je много писано и пре и после првог светског раха. Његове идеје и социјалистички покрет третирани су са разных аспекаха, полихичких опредељења аухора, као и полихичких похреба и мохнва. Најчешће je писано о појединим пихањима којнма се и он бавио: о националном пиханьу на Балкану, државном уређењу Србије или самоуправном програму. Захим, и о многим другим С 1 ). Делом Свехозара Марковића бавили су се и акхивни политичари у публикацијама намењеним другим проблемима од историјског или савременог значаја (као: Јаша Продановић, Драгиша Стојановић и друга). Професор др Мирослав Борђевић наводи: „Y борби за Свехозарезо наслеђе оне (тј. његове идеје Р. Г.) су сврсхаване уз разне покрехе, и хако раздвојене посхајале су аргуменхи социјализма и радикализма, револуције и реформы, прогреса и реакдије" ( 2 ). Међу делима о Свехозару Марковићу нај знача јније су монографије Слободана Јовановића и Јована Сксрлића (објављене први пух 1903. и 1910) ( 3 ). Слободан Јовановић je похценио покрех, a идеје je одбацио као ухописхичке. Насупрох хоме Скерлић je исхакао њихов велики значај и неоспоран друшхвено-полихички ухицај, уз извесне резерве и према „утопизму" Свехозара Марковића. После ослобођења оживљава инхересовање за Свехозара Марковића („оца социјализма у Србији") ( 4 ) пошхо и „наш савремени социјали-

(i) Драгиша Лапчевпћ: Период Светозара Марковића. Историја социализма у Србији. Београд, 1922. Веселик Вукићевић: Светозар Марковић, идеолог сељанке класс. Нова Европа, XI 1925. Јован Жујовић: Утицај Светозара Марковића на школску омладину. Буктиња, II 1925. Д. Јовановић: Светозар Марковић као друштвени реформатор. Нова Европа, XI 1925. Веселии Маслеша: Фрагменты о Светозару Марковићу. Наша стварност, 1938, бр. 13—14. Светозарева Србија на Истоку. Умети ост и критика, I 1939.

(2) Светозар Марковић: Париска кому на и Интернациона.ш. Београд 1965. Издатье Полита. Из предговора стр. 25.

(з) Политичке и правке расправе, I, Београд, 1932. APY ro издање Скерлићеве књиге (Светозар Mapicoeuh, њсгов живот и рад и идеје) Београд, 1922.

(4) Из Увода Петра Стамболића (~Светозар Марковић'') у Сабраним спысима, I, стр. XII.