Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

58

АН АЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стички развитак даје многим његовим схватањима, посебно излагањима о самоуправи, велики и актуелан значај" —■ како je наведено у Предговору редактора Сабраних списа Светозара Марковића, који су објављени у издању београдске „Културе" (од 1960. до 1965) ( 5 ). „Култура" je објавила већ 1945. студију Веселина Маслеше Светозар Марковић (у редакцији Р. Зоговића написана иначе пре другог светског рата). Полазећи од Лењинове поставке да сваку историјску појаву треба ставнти у одређене историјске оквире и анализирати je повезано са конкретним историјским околностима, Маслеша отпочиње своје излагање о Марковићу анализом процеса развитка првобитне акумулације капилата у Србији, отворене устанцима Срба за ослобођење. Користећи се и општим ставовима Маркса о процесу првобитне акумулације капитала, найме, да je „њезина историја у свакој земљи друкчија и разне њене фазе теку друкчијим редом и у различитим историјским епохама" ( 8 ) Маслеша закључује да je овај процес „карактеристичан" за Србију „по томе што се путем насиља и политичке власти вршила акумулација капитала. .. ( 7 ). Затим, по његовом мишљењу, „класу експлоататора" je представљала „бирократија, заједно са „отменим трговцима", која „акумулира" капитал и односи скоро сав сељачки вишак вредности" ( 8 ). И, пошто je због тога морало да дође до „суцротности између бирократије и народа" („измеВу бирократије и сељаштва") Светозар Марковић je у те „супротности хтео да транспонује супротности рада и капитала, пропшрујући том приликом појам најамног радника на радног човека уопште, појам капиталисте на непроизводног човека уопште" ( э ). При том, Маслеша сматра да „ова транспозиција није само схематско преношење научених фраза са запада", него да она „има основа у српској стварности првобитне акумулације, само што je Светозар није историски схватио што je његова грешка" ( 1(| ). И због тога што je бирократија добила историјску улогу у процесу првобитне акумулације, услед друштвено-економске неразвијености Србије, Маслеша претпоставља да je из тих разлога „Светозар Марковић критиковао бирократију не само као управну и политичку категорију, него и као економску категорију, уочавајући њену улогу у капиталистичком развитку Србије" ( u ). Али, дал>и Маслеппш закључак je да je „у питању бирократског система у Србији Светозар ... грешно у предлозима решења тражећи укидање бнрократије уопште, a његови критичари су грешили што уопште нису схватили значај бирократије као економске категорнје". Зато je Светозар Марковић, наводно, „то (и) измислио да би могао да оправда свој став о крајњем уређењу државе, свој став о народшш самоуправама" ( 12 )

(5) Из Предговора редакције, I, стр. XIII.

(в) Карл Маркс: Капитал, I, стр. 743. Издана „Космоса", Београд 1933.

(?) В. Маслеша: „Светозар Марковић" , стр. 15.

(8) Исто, стр. 29.

(9) ИСТО.

(ю) Исто.

(ii) Исто, стр. 75.

(12) Исто, стр. 75 —76.