Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

67

ОЦЕНЕ ИДЕМ СВЕТОЗАРА МАРКОВИЧА

историјска неопходност од стране Светозара Марковића, с обзиром на ere пен привредног развоја и класну констелацију у Србији и капиталистичку епоху док се на ширем плану идеји може дати и визионарски знача ј у том смислу што je, при стицању одређених унутрашњих и спољнополитичких услова у једној земљи, таква скоковитост могућа. Енгелс je писао само две године после смрти Светозара Марковића (1877) да je већ тада „достигнут стоптан." када „управл,ан>е од стране неке посебне друштвене класе, постаје не само излишно, него постаје препрека за економски, полигички и интелектуални развитак". При томе je имао у виду западноевропске земље и обнављање привредних криза капиталистичког начина производите у једнаким временским размацима. А затим, процена je дата после констатације да „откако се у историји појавио капиталисткчки начин производње, од тада je преузимање целокупних средстава за производњу од стране друштва често лебдело пред очима како појединада, тако и читавих секта, као више или мање нејасан идеал будућности“, с тим, што „то преузимање je могло постати могућно и историјски нужно тек кад су постојали стварни услови за његово спровоЬегье", тј. „економски". И по Енгелсу, „тај ступањ je данас достигнут" (1877, кад je објављено дело у коме се ово наводи) ( 54 ). Светозар Марковић je долазио до истих закл.учака. Подруштвљавање средстава за производњу je везивао за „сасвим друти степей образованости" народа у Србији (од кога смо „ми join доста далеко") те je тако дошао у контрадикцију одлажући „прескакање" капитализма за будућност, а не водећи рачуна о даљим друштвеним кретањима. Међутим, и парадокс je очевидан; Енгелсова предвиђања из 1877. год. се нису реализовала joui увек су „визија будућности" за део света за који je везивао своје претпоставке док су се идеје Светозара Марковића о могућности индустријског развоја „без капиталиста" делимично оствариле: прва социјалистичка револуција je избила у земљи у којој je преовлаЬивала натурална привреда ( и ) а у току педесетогодиппьег содијалистичког разно ja повећао ce број индустријских радника од неколико стотина хиљада на око 50 милпона. Светозар Марковић ce ослањао и на неадекватне носиоце у својим замишл>ањима о економским преображајима у Србији не сељаштво пошто радничке класе није било. Насупрот томе, организовао je занатске задруге и увиђао неопходност покретања одговарајуће социјалистичке страйке која би имала да спроведе његов економско-политички програм ( 58 ). Према томе, очевидна je сложеност одређивања карактера идеја и концепција Светозара Марковића, посебно данас при толикој разноликости путева и метода изграђивања социјализма у савременом свету. Отуда би, можда, било на месту пледирање проф. др Мирослава Борђевића да није битно колика су одступања Светозара Марковића од Маркса, већ у којој се мери приближио марксистичком погледу на свет у тражењу решења за

(54) ф. Енгелс: Развитак социализма од утопије до науке, „Култура", Београд, 1957, стр. 57—58.

(55) В. И. Лењшк Развитак капитализма у Русији. Издање „Културе", Београд, 1958.

(sв) Програм из 1873. Сабрани описи, књ. 111, стр. 235.