Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., S. 86

84

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

јући при том не само гьихову махеријалну супстанцију већ и њихову вредност; и то у потпуности (чл. 158. ст. 1. Општег имовинског законика за Црну Гору, чл. 756, ст. 1. штајцарског Грађанског законика, чл. 585. француског граБанског законика, параграф 519. аустријског Грађанског законика, параграф 382. србијанскот Грађанског законика). На први поглед може изгледати да je овим остварена једнакост између власника ствари и плодоуживаоца и праведна расподела плодова измеВу њих: власник прибира плодове до дана настанка плодоуживања, са даном настанка плодоуживања право на прибирање плодова прелази на плодоуживаоца (истовремено, дакле, са правом на употребу ствари), све до дана престанка плодоуживагьа, кад ce право прибирања плодова (заједно са правом употребе ствари) враћа власнику. Изтледа да je остварено правило по коме плодоуживаоцу припадају плодови сразмерно временском трајању плодоуживања: ако je у Бременском периоду од тридесет година плодоуживања трајало десет година, оно што припада плодоуживаоцу износи једну трећину плодова, ако je трајало петнаест година, припада му половина (под претпоставком да je количина плодова за сваку годину једнака). Ако je у једној години плодоуживагье трајало шест меседи, припада му половина плодова итд. Тако би било ако би се плодови убирали сваки дан, али у стварности то je ређи случај. Y далеко већем броју случајева плодови у натуралном облику одвајају ce у дужим временским размацима: тек сваких неколико месеци, једном годишње, или чак једном у више година. То у расподелру плодова уноси алеаторност, ко ja je утолико већа уколико je период трајања плодоуживања краћи a учестаност одвајања плодова мања. Ако je период трајања плодоуживања дужи а учестаност одвајапа плодова већа, алеаторност je мања a једнакост у расподели пгодова потпунија. Само услед случајног стицаја околности може доћи до тога да je расподела плодова сразмерна временском трајању плодоуживања. Ево како то на примерима изтледа. Узмимо да плодоуживагье почигье 1. јануара 1961. а завршава се 31. децембра 1970. године. Траје тачно десет година и плодоуживаоцу припада десет жетви, баш сразмерно временском трајању плодоуживања (реч je о културни ко ja даје жетву једном годиппье). Али ево друге хипотезе: плодоуживагье почшье 1. јануара 1961. и завршава се 30. јуна 1970. године, пре жетве у 1970. Траје девет и по година, али плодоуживаоцу не припада девет и по већ само девет жетви. Узмимо при истој учестаности одвајања плодова краћи период трајања плодоуживагьа: оно почшье 1. јула и завршава се 1. октобра исте године. Траје само три месеца али плодоуживаоцу припада цела жетва (не једна четвртина, колико je три месеца од дванаест месеци). Али, ако плодоуживагье почшье 1. октобра и завршава се 1. јула идуће године, плодоужггваоцу шгшта не припада од жетве, иако плодоуживагье траје девет месеци, тј. три пута дуже него у претходном случају. Видели смо да je алеаторност већа ако je учестаност одвајања плодова магьа. У питагье je, рецимо, шума која се сече свакггх десет година. Ако плодоуживагье траје једанаест година, може се десити да плодоуживалац два пута сече шуму (што представља плодове за двадесетогодишгьи период), ако траје девет година може му се догодити да je не сече ниједном. Две године разлике у трајању плодоу-