Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

253

CYACKA ПРАКСА

дицу да парнице трају дуже. Томе много до приноси чињеница непостојања земљишннх книга на овом подручју. Пошто не постоје јавне испране као ни други писмени докази, разумљиво je што су сведоци скоро једино доказно средство. Због тога, ако je титулар закаснио да благовремено тражи заштиту ради отклањања сметања службености, он je морао да се тужбом обраћа суду да суд утврди постојање службености, иако je фактички то право он поседовао и користио. Из истог узрока у више случајева су вођени спорови само ради тога да се „отвори стари службени пут". Недостатак земљишних кгьига се тим теже одржава због чињенице да je највећи број службености стечен одржајем. Имајуђи у виду овакво стање, неки правн»ци сматрају да службености треба убележавати у катастарске планове, јер, иако катастар не води исправе које служе као доказ о стварним правима, сама чшьеница уписивања овог права у катастар на подручју где не постоje земл.ишне књиге, позитивно би утицала на смањење броја спорова и допринела већој правпој сигурности. Y прилог томе као најболи аргуменат говори пракса. Наиме, тамо где je службеност била забележена и катастарским плановима, доказивагье je било олакшано а поступай краћи. Према томе, могло би бити веома корисно кад би се један примерак судске одлуке којом се установљава службеност достављао уреду за катастар. Али, треба напоменути да има и супротних мишљења, која полазе пре свега од чиньенице да катастар није обавезан да ради ове послове, зато што не постоје прописи који би га обавезивали да то чини. Кад имамо у виду ову ситуацију, онда je сасвим разумљиво што до сада судска пракса није шила у том правду нити су судске одлуке достављене уреду за катастар. Но и поред тога, нама се чини да мишљење ко je се залаже да се службености „евидентирају” заслужује пажњу. 9. Иако у микроразмерама, посматрајући изнете примере службености у судској пракси, уочили смо да личне службености не играју тако рећи никакву улогу у грађанскоправним односима. Али, насупрот гьима, стварне службености и те како долазе до изражаја у безбројним ситуацијама граВанскоправних односа. Због чега личне службености немају већи значај, објашњење треба тражити у промењеним друштво-економским односима. Већа брига заједнице у решавању стамбених и социјалних питања на хпирем плану, пружа много већу сигурност лицима којима je таква помоћ потребна, него што би се то постигло на основу уживања права службености, као што je плодоуживање, становање и сл. Затим, усвајањем прогресивних начела у нашем законодавству као што су: једнакост мушкараца и жене у свим питагьима, изједначење ванбрачне и брачне деде и др. довело je до нестанка неких правних установа, као што je био удовички ужитак и др. Све те друштвене промене утицале су да личне службености скоро сасвим изгубе значај у нашем друштву. Насупрот личним, стварне службености су корелат и функција својине, и то утлавном индивидуалне својине. Оне су везане за конкретну ствар и представљају допунски механизам, врло погодан, који регулише и помаже нормално развијање својинских односа и коришћење права својине. Ове службености се увек односе на неку одређену непокретну ствар и прате својину те ствари.