Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

224

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ним делом припремања заштите најзначајнија и најважнија добра и интересе за опстанак и безбедност конкретно! друштва-државе или појединца односно посредно обоје. Y круг најзначајнијих и најважнијих добара и интереса за опстанак и безбедност једног друштва-државе, која су скоро по правилу заштићена инкриминадијом дела припремања, улази пре свега постојеће државно и друшхвено уређене. Тако у француском Кривичном законику ( 31 ), међу кривичним делима против спољашње и унутрашње сигурности државе садржан je широки опис дела штетних за државно и друштвено уређење. Међу њима, уколико припремање не улази у појам издаје, шпијунаже или дела штетних по народну одбрану, истине се и инкриминација кривичног дела припремања у виду завере, (комплота) измеВу два или више лица који има за цил> удруживане ради насилног обарања уставног поретка (чл. 89). Код овог дела je инкриминисано чак и само предлагање да се створи завера (комплот). Са своје стране, немачки Кривични законик ( 32 ) предвиВа кривично дело припремања напала на интегритет шефа државе, устав или државну територију (чл. 81), уколико то припремање не улази у сам појам кривичног дела велеиздаје. Италијански Кривични законик i 3 3) кажњава свако дело, па и припремање извршења дела које иде на то да се држава или њен део подвргну суверенитету стране државе, да се смани независност или да се разбије њено јединство. Исто тако, овај Закон инкриминише разна политичка удруживања и договоре ради извршења политичких кривичних дела. И швајцарски Кривични законик ( м ) инкриминише свако дело, па и прштремање извршења дела које je управљено на велеиздају. Бивши југословенски КЗ, са своје стране, je предвиВао као самостално кривично дело велеиздајничке припремне радње (чл. 92), уколико такво припремање није било посебно инкриминисано (чл. 95. и 96) ( 33 ). Кривични законик СФРЈ инкриминише на више места припремање кривичних дела против народа и државе ( 36 ). Изложени ставови појединих кривичних законика указују на скоро исти закључак: да сваки од них на себи својствен начин у одреВеним оквирима инкриминише припремане тако опасних кривичних дела као што су дела против државног и друштвеног уреВена. Узрок оваквог поступала je јасан. Када би било дозволено у једном друштву-држави стваране завера (комплота) за обаране и издају постојећег државног и друштвеног уређења, куда би то одвело то друштво-држава. Несумниво да би у таквим случајевима некажњивост таквог припремана и те како погодовала подривању и разарану зграде државног и друштвеног уреВена. Откриване таквих припремана пре покушаја извршена ових кривичних дела не би повлачило за учнниоца кривичну одговорност. Оставлане да припремане ових кривичних дела на миру прерасте у фазу њиховог покушаја,

(31) Уп. Garçon, op.cit., р. 282—422. (32) Schönke-Schroder, op. cit., S. 323, (33) M. Ancel, op. cit., p. 919.

(34) Швајцарски Кривични законик. издање Института за упоредно право, Београд, 1957.

(35) Др М. Доленц: Тумач кривичног законика, Загреб, 1930, стр. 156.

(зв) Уп. Кривични законик и Законик о кривичном поступку, издање ~Савремене администрације”, Београд, 1968, год., чл. 100, 101, 104, 105, ст. 2, ПО, 111, ст. 2, 117. и 121 КЗ.