Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

233

ПРИПРЕМНА РАДЊА КАО КРИВИЧНО ДЕЛО

Најзад, за дело припремања je карактерисхично и то, што га je законодавац у неким случајевима узео не као самостално кривично дело него га je у односу на кривично дело у питању третирао као квалифнкаторну околност покушаног или извршеног кривичног дела. Тако су делатности обијања и проваљивања квалификаторне околности крађе (чл. 250. КЗ). ђ) Из свега изложеног може се закључити да je законодавац инкриминшпућп кривично дело припремања у различихим његовим видовима имао у виду значај друштвених односа у правду којих je припремање управљено. Y том погледу запажа се различито поступање законодавца када je реч о кривичним делима против народа и државе и осталих кривичних дела. Код кривичних дела против народа и државе законодавац je у неким случајевима запретно казной предузимања сваке радње припремања која je непосредно повезана са почетном извршења кривичног дела (чл. 100. и 101. КЗ) односно предузимање круга радњи у односу на одређена кривична дела (чл. 121. КЗ). Поред тога, он je у разним облицима инкриминисао и разне делатности које су по својој природи радње припремања (стварање разних злочиначких удружења) (чл. 105, ст. 2, ПО, ст. 2, 111, ст. 2, 117. КЗ). Кад су у питању остала кривична дела, законодавац je дело припреман>а инкриминисао само у односу на кривична дела у погледу којих je предвиВена казна од 5 година строгог затвора или тежа казна. Изузетак представља дело из члана 300. КЗ. При томе он je инкриминисао само одређен круг делатности чл. 298. КЗ, односно видове договора и злочиначког удруживања, и то само код тежих кривичних дела (чл. 299. КЗ), Карактерисхично je истаћи да КЗ некада предвиђа кривично дело, припремавьа у виду посебног дела, иако je већ постојала инкриминација у једној општој форми (напр. чл. 117. КЗ или чл. 328, ст. 2. у односу на чл. 298. КЗ). Разлог за овако поступање свакако треба тражити у датой значају објекта заштите ових кривичних дела. Најзад, аналитичко посматрање видова кривичног дела припремања показало je да je законодавац у одређивању круга делатности које улазе у дело припремања ишао ванредно кривудавом линијом, тако да се не могу за ово дело извући неке опште карактеристике у том погледу. Он je у једном случају радњу припремања инкриминисао као самостално кривично дело, да би се већ у следећем радња пригфемања појавила као облик кривичног дела изједначен у погледу кажњавања са свршеннм кривичним делом, или као дело припремања одређених кривичних дела. На крају, целисходно je истаћи да кривично дело припремавьа није честа, али ни ретка појава у судској пракси. Но, његово сагледавање, како уопште тако и у посебним видовима, неопходно je за превентивно делован>е у области заштите међуљудских односа и друштвене сигурности. Y оквиру тих настојања, проучавање кривичног дела припремања несумњиво представља допринос даљим позитивним кретањима.

Ар

Аушан Јаковљевић