Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

435

ПРИЛОЗИ

пасиве бивше J3O и спора ко j и je настао око те активе и пасиве. Правый савет je требало да утврди и укаже на правые принципе као основе за решење овог спора са значајним уставноправним и имовинскоправним импликадијама. Наиме, прелазшш одредбама Основног закона о осигурању и осигуравајућим организадијама, од 1967. године (Сл. лист СФРЈ, бр. 7. од 8. II 1967.), било je расправлено гштање наслеђивања имовине бивше Ј3O. Међубтим, у практичној примени ових одредаба дошло je до тешкоћа, јер je већина осигуравајућих завода сматрала да je осигуравајући завод „Југославија”, као правый следбеник бивше ЈЗО дошао у привилегован положај, те je стога одбила да извршава неке своје законске обавезе наметнуте истим прописима. Спор je добио значајне размере и скренуо пажњу јавности пре свега имајући у виду висину спорые суме; радило се, найме, о 227 милиона новых динара. Али je спор ништа мање интересантан био и са правно-теоријског становишта, jep je требало решити значајна нравна питана. Он je, стога, изазвао о!фавдану пажњу Савезног правног савета, који je о нему у неколико наврата расправљао. Сматрајући чнтаво питање од интереса за нашу ширу правничку јавност изложићемо овај проблем према фазама које je пролазио кроз Правый савет. Но, најпре je нужно упознати се са околностима које су довеле до овог крупног спора и чшьеницама на којима се он заснива. Потом ћемо приказати ток рада Правног савета и коначно мишљење упућено надлежним органима, укључујући и наше мишл>ен>е презентирано на пленарној седници Правног савета од 10. јануара 1959. Осигурање je делатност у којој су се у нас врло дуто одржали остаци административног управљања привредом. Све до 1961. године постојао je Лржавни осигуравајући завод. Али ни систем организације осигуравајућих завода који je заменио бивпш ДОЗ није ни изблиза изједначио осигуравајуће организације са осталим привредним организацијама нашег права, које су у то доба већ располагале десетогодишњим искуством потпуно самосталних и самоуправных организација. Неке карактеристике Закона о осигуравајућим заводима и заједпицама осигурања, од 29. јуна 1961. године веома су одударале од правног положаја осталих привредних предузећа, а нарочито: територијални монопол у пословању, обавезно удруживање у заједнице осигурања (републичке) и у Југословенску заједницу осигурања, систем обавезног реосигурања. Дала еволуција се, стога, неминовно наметала, те je коначно, 1967. године дошло до нове промене система, којој je главки циљ био ослобађање осигурања од неекономских односа, централистичких и административных стега и стварање, са једне стране, економских услова у правним односима измеЬу осигурача и осигураника, а са друге, стварање јачих материјалних основа за развијање самоуправљања у осигурању. Y организационом погледу, нови Основни закон о осигурању и осигуравају Вим организацијама, од 28. I 1967. год., значио je пре свега укидање заједница осигурања као обавезног облика удруживања и пуну самосталност осигуравајућих завода, који треба да се појаве на тржишту читаве Југославије и у здравој конкурентској борби, у духу привредне реформе, унапређују обављање своје делатности без интервенције и уплитања административних елемсната.