Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

438

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕХА

условима конкуренхског осигурања стартовала са наслеђеним средствима, док су други заводи морали да се задужују код банака и на други начин обезбећујући почетна средства. Овакво стање je даље довело до нездравих појава у осигурану, icao што су; међусобна оптуживања о примени неекономских тарифа, нелојалној конкуренции, затварању тржишта осигурања, оснивању два одвојена удружења, итд. Спор je добијао све веће размере, тако да je најзад једаи завод покренуо поступак оцене уставности поменутих прелазних одредаба Закона, док je Савезни секретаријат за финансије предложио измену ових прописа. Y таквој ситуацији Савезно изврпшо веће затражило je мишлене Савезног правног савета, који je требало да осветли правни изглед проблема. Проблем je, међутим, у том моменту, имајући у виду висину спор-Iшх средстава и настале меЪусобне односе осигуравајућих завода, као и значај делатности осигурања уопште (делатност од посебног друштвеног интереса) већ прерастао исклучиво правни изглед и поред правних елемената добио такође и економске, финансијске, па и политичке. Y прилог томе најбоље говоре разлозн који су истицани у корист или против прихватања предложених измена Закона, којима би требало поново уредити питање сукцесије имовине бивше .ТЗО. На пример, обе стране су се позивале на уставност законских одредаба сматрајући да je она повреЬена, или би била, ако би се прихватило одређено решење. Завод за осигуране и реосигурање „Југославија" (у далей тексту: „Југославија”) као правгш следбеник бивше Ј3O сматра да би ретроактивно одузимање поменутих средстава било противно уставним пршшшшма из члана 15. Устава СФРЈ (као и члана 20. Основног закона о предузећима) по којима се привредној организацији могу одузети средства само савезним законом и то уз накнаду. А средства у питању, по мишљењу „Јутославије”, стечена су на основу прелазних одредаба Основног закона о осигурању, које су извршене и чиме je створена дефинитивна ситуација у односу на прелазни период. Удружене осигуравајућих организација Југославије (у далем тексту: Удружене) напротив, сматра да je бивша ЈЗО била дужна да целокупна средства осигурања који.ма je располагала употреби за подмириватье својих обавеза по основу изравнања ризика, и то управо имајући у виду члан 15. Устава, по коме: „ ... радна организација одговара за своје обавезе другптвегагм средствима којима управла”, а што није било учшьено. Осим тога, по мишљењу Удружена, прелазне одредбе поменутог закона нису извршене, jep je њихово извршавање протегнуто на период од пет година (покривање мањкова). Међутим, истицано je много више аргумената економско-политичке природе. На пример, „Југославија” je истицала да би усвајање предлога за измену Закона, са једне стране, угрозило постојање тог завода и довело до његовог ликвидирана, а са друге стране, да би то угрозило и правилно функционисање осигурања у Југославији и било од штете за привреду земле. Jep, како се истакло, одузимањем средстава од „Југославије” руши се континуитет у осигурању, пошто ниједан завод није у стану да обезбеди слободна новчана средства у одговарајућем износу који je потребан за обавлане послова реосигурана. Осим тога, ликвидиранем резервн сигур-