Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

437

ПРИЛОЗИ

заједнице осигурања и ЈЗО морале су престати да постоје и окончати са радом до 31. XII 1967. године. Закон je најпре, (у прелазним одредбама), начелно одлучио да сви осигуравајући заводи могу наставнти рад ако своју организацију и пословање до 31. XII 1967. усагласе са његовим одредбама и одредбама закона којим ce утврђују услови за рад: тј. почетне резерве сигуриости и други прописали услови. Што ce тиче заједница осигурања, оне могу наставити рад као заводи за реосигурање, осигуравајући заводи, заводи за осигурање и реосигурање, или као предузећа за заступање и вршење услуга, разуме се, све то ако испуне прописане услове. И најзад, „ЈЗО, ако испуни прописане услове, постаје почев од 1 јануара 1968. године завод за осигурање и реосигурање, који преузима средства, права и обавезе те заједнице по основу изравнања ризика у земљи према стању у пој единим врстама осигурања на дан 31. XII 1967. године’ - (чл. 124. ст. 1.) Али, иако у овом члану Закон помшье сву имовину бивше ЈЗО, тј. „средства, права и обавезе”, он одмах у следећим члановима чини потпуно раздвајање паснве од активе по основу изравнања ризика, и то на тај начин, што све вишкове ЈЗО оставља заводу који ће постати од н>е, док мањкове из негахивних врста преноси на све остале заводе. Ево тог текста: „Ради измирења обавеза Југословенске заједнице осигурагьа по основу изравнања ризика у врстама осигурања у којима се показује негативан резултат према стању на дан 31. децембра 1967. године, заводи који ће се бавити пословима осигурања после 1. јануара 1968. године, дужни су да почев од 1. јануара 1968. године из техничке премије свих врста осигурагьа којима ће се бавити осим осигурања живота уплаћују заводу из става 1. члана 124, овог закона (тј., завод који настане од ЈЗО прим, наша) део те премије у проценту који обезбеБује да се у року од пет година измире губици”. (члан 126. ст. 1.). Y хипотези, пак, да ЈЗО не испуни услове прописане за настављање са радом као завод за осигурање и реосигурање, закон прописује да ће се, при ликвидирагьу обавеза ЈЗО по основу изравнања ризика у земљи „претходно средства из свих врста осигурања у којима je резултат позитиван употребити за подмирегье губитака у врстама осигурања у којима je резултат негативан” (члан 130., ст. 2.). До тога није дошло, jep je ЈЗО испунила услове и наставила са радом после интеграције са већим бројем завода уже Србије и бивше 30 за Србију као нови завод за осигурање и реосигураље ,Јутославија". Од тада je и настао спор који je предмет овог излагатьа. Удружење осигуравајућих организација Југославије (у коме су удружени практично сви осигуравајући заводи у земљи сем завода „Југославија”, који je напре био члан овог удружења, а затим из гьега иступио и са осиг. заводом „Нови Сад” основао удружење „Јединство”) истакло je да je својеврсним прелазним одредбама Основног закона о осигурању и осигуравајућим организацијама завод „Југославнја” дошао у привилегован положа], jep je добио целокупне приходе из врста осигурања са позитивним резултатима, док су магькови у целини сразмерно пребачени на све заводе, те да je, према томе, по њиховом мишљењу, овакав начин решавања односа између осигуравајућих завода недопустив и са уставног гледишта и са становишта привредне реформе. „Југославија” je, рекло се, у