Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

629

ПРИКАЗИ

гралне концепције права на једној онтолошгсо-антрополошкој концепцији свпјета и културе у којој je основна категорија човјек као стваралачко биће, бнће требања и вредновања. Осим ових основних методолошких поставки, наравно, у сваком поглављу из Tratado general можемо наћи мноштво сутестивних и по нашем мишљењу исправных ставова и анализа које овдје ютак не можемо истакнути, a још мање оцијенити. Међутим, као што ce догађа са сваким сличним дјелом, Сичесов Tratado general показује и становите празнине и слабости које су увјетоване, као што смо већ рекли, њешвом усмјереношћу на фундаментална и најспорнија питања правые мисли и његовим идејним стајалиштима. Најкрупнији недостачи, по нашем суду и сажето речено, били би овя: а) недовольна појмовна одређеност „факта” као треће, социолошке димензије права - будући да из Сичесовог излагања у погл. 111 и другдје ннје сасвим јасно да ли се под „фактом-право" мисли напросто на то да су правые норме друштвено увјетована појава или и на то да се правые норме остварују или бивају ефикасне у друштвеним односима; б) недовољна одређеност подручја правности на социолошком плану друштвених односа (поред оытолошког, нормативног и аксиолошког одређења пол>а правности наспрам моралу, обичају итд. које je присутно у Сичесовом дјелу), поготово занемаривање интересног аспекта као извора и области одвијања правног процеса у свим његовим димензијама; в) запостављеност знатног дијела проблематике и рјешења о бити, структури и функцијама правних појмова и правних нс-рми који су у средишту пажње посткелсеновског-аналитичког позитивизма након другог св. рата у Европи; г) врло субјективна стајалишта Сичеса о персонализму и трансперсонализму као основным правним идеологијама (и у контексту тога ььегово тумачење марксизма), као и уопће, са гледишта марксистичке и научне концепције човјека и друштва, ауторова априористичко-објективистичка теорија вриједности. Остали, пак, елементи из Tratado general према којима бисмо могли бити резервирани, или које не прихваћамо, несумњиво су мање значајни од наведених. И можда je истина да се главни разлог због којег je свестрана правна мисао овог аутора недовољно позната и уважена од европских правника састоји у томе што у многим теоријским и идејним рјешењима Сичеса дјелује извјестан конзерватизам либералистичког типа, везан вјероватно за увјете ауторовог образовања, за снажан утјецај аристократског духа Ортеге и Гасета, и за сам друштвени положај и околину аутора конзерватизам који je у ствари дпсонантан у односу на вриједност и сувременост цјелине Сичесове интегралне концепције права и правые спознаје. На крају, треба пожалити што ни у једној библиотеци правних факултета у Тугославији не можемо наћи ни ово ни остала важнија Спчесова дјела. Али то важи опћенито за дјела великана шпањолске и латиноамеричке модерне правые филозофије; Карла Косија, Е. Г. Мејнеа, Мигуела Реалеа, L. Legaz у Lacambru (Л. Легаз и Лакамбру).

Н. Висковић

ANNA P. SCHREIBER, THE INTER-AMERICAN COMMISSION ON HUMAN RIGHTS, A. W. SIJTHOFF (Leyden, 1970, стр. 187) Монографија dr. A. Schreiber, која je изашла у едидији издавача A. W. Sijthoff из Leyden- a (Холандија) 1970. године, обрађује активности Интер-Америчке Комисије у домену развоЈа и заштите људских права у оквиру интер-америчког система. Интер-Америчка Комисија за л>удска права као орган Оргаиизације Америчких Аржава основана je на Петом Консултативном састанку Министара спољних послова 1959 год. као независна агецнија Организације и октобра месеца 1960. одржала своју прву сесију. Студија A. Schreiber излаже хронолошки акције које су биле предузете у оквиру интер-америчког система ради унапређења поштовања основ-