Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

630

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕIА

них лудских права и слобода у Америчким државама у периоду до оснивања Кохмисије 1959. год., околности које су довеле до оснивања такве једне врсте органа као и ток преговора који су пратили припрему и рад на надрту Статута Интер-Америчке Комисије за лудска права/ Монографија обухвата детално истраживање у којој се мери успело с реализациям основных функција Комисије у појединим америчким државама, практячне ефекте метода ко je je Комисија примењивала у контактима с Владама држава-чланица ради конкретизације својих основных цилева и задатака. Заштита и поштовање лудских права и слобода заузимају данас значајно место у идеологијама већине нација, без обзира да ли je реч о развијеним ттли неразвијеним землама, комунистичком свету или државама капиталистичког друштвеног уређења. Међутим, истиче аутор, већина државника изражава скепсу у вршење међународног надзора у вези услова под којима ce остварују заштита и развој права и слобода појединаца у шиховим сопственим земљама. Y Европи, међународни систем за заштиту људских права постоји зећ годинама. Шеснаест европских земаља чланице су Европске Конвенције за заштиту лудских права и основных слобода и обавезне су да акцептирају одлуке међународних органа конституисаних да обезбеде испуњење обавеза уговоршгх страна. Y Западној хемисфери, 1948. године, усвојена je Амернчка декларацнја о правима и дужностима човека, која по садржини одговара Универзалној декларацији о .ъудским правима и државници Америчких држава-чланица О.А.С. инкорпорисали су опште принципе о поштовању лудских права у Повели Организације Америчких Држава. Међутим, иако су чињени покушаји да се припреми нацрт једне конвендије о људским правима која би обвезивала Дмеричке државе-члакипе на специфичне обавезе на том плану којо.м би се форхМира.ш интер-ахмерички органы са овлашћењима која имају принудну снагу, до реализације једног таквог пројекта није дошло. Амерички државници постигли су ипак сагласност да и у одсуству конвенције постоји потреба да се конституише Интер-Америчка Комисија која ће имати задатак да унапреВује развој и заштиту основных права и слобода и да њена делатност може да буде од крупног значаја и користи. По речима самог писца, ова студија je покушај да се идентификују чиниоци који би хмогли допринехи реалној оцени успеха који je Ко.мисија постигла у својој досадашњој активности, тј. настојање да се утврди у коликој хмери je овај хмеђународни орган био у стању да учини државе одговотшим за акције ко je се односе на л>удска права. Монографија се састоји из уводних напохмена и девет поглавља. На icpajy je приложен текст Америчке Декларагшје о правима и дужностима човека, одговарајућа библиографија и индекс појмова. Y првој глави обрађен je проблем л>удских права у оквиру Интерамеричког система у периоду од 1945—1959. године. На Конференцији у Боготи, 1948. год. ахмерички државници оштро су се разишлн по питан, у фор.ме у којој би требало да О.А.С. предузме активност на плану поштован>а и заштите лудских права. Неколико зехмала-чланица вршиле су притисак да се прихвати једна конвенција о лудским правима којом би се конституисале националне обавезе уз гаранције интер-америчких органа. Сједињеие Америчке Државе изјасниле су се против овог предлога. Ypyrвајска делегацнја сугерирала je да би Међународни суд правде могао битн надлежан суд у првом степену за доношење одлука с томе да ли случај који се односи на повреде утврђене предложенохМ конвенцијохм пада под међународну јурисдикцију. Уколико би била донета одлука о међународној јурисдикцији, случај би се изнео пред интер-амерички суд који би могао да донесе деклараторну одлуку. Међутим, друга трупа земала-чланица, перед САД и Аргентина, Мексике и друге, супротставиле су се идеји о доиошењу копвенције предлажућн уместо тога доношење декларације која не би имала обвезујућу снагу. Ове земле су истицале аргумент да би конвенција дозвољавала међународним органима да доносе пресуде о унутрашньим пословима држава. Према њиховохм становшпту, то би представляло интервенцију. Такође су указывали на то да се не би могло избећи да