Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

538

АШЛИ ПРАВНОГ Ф AKYATET А

извршења своје кажњиве намере. Заступајући исту ову идеју, Видал Мангол ( 32 ) су истирали да почетак извршења постоји када je учинилац одлучио да се изложи ризику предузимања, найме, када je решио да за собом пресече све мостове повратка. Донедие де Вабр ( 33 ) проблем разграничена припремне радње од покушаја поставка као субјективно-психолошко питање. По њему, почетак извршења постоји када између зла које je учинилац остварио и циља који je намеравао да постигне постоји тако слаба морална препрека да би je он, ако то до њега зависи, готово сигурно прескочио. Но, у случају постојања такве моралне препреке измеВу учиниоца и довршења кривичног дела, која je тако велика и тако значајна да je учинилац не би могао прећи, не би постојао почетак извршења, већ само припремна радња, П/Буза ( 34 ) сматра припремне радње подозривим, cyi\iн.ивим актом, који допушта неодреВеност у погледу сазнања да ли ће и које кривично дело учинилац предузети, док почетак извршења кривичног дела предстгвља акт којим учинилац открива своју криминалну одлуку и тако прелази „Рубикон злочина”, прихватајући држање које више није држање поштеног човека. Несумњиво je да изложене формуле субјективиста о припремне радње од по куша ja имају у виду за започињање извршења крибичног дела акте учиниоца који по својој непосредној последици морају у његовој мисли да остваре кривично дело. Y овом стадију психолошког процеса, како примећује Гарсон ( 33 ), кајање постаје невероватно, а намера je довољно остварена да ce јасно опажа да je учинилац опасан. Y сукобу објективне са субјективном теоријом ова последња по свом схватању je шира. Објективна теорија за разграничење припремне радње од покушаја поставља као критеријум предузимања радње којом ce делимично остварује биће кривичног дела и изражава злочиначка воља. Субјективни надзори иду даље. За критеријум који ова теорија поставља, није нужно да ли je и делимично остварено биће кривичног дела. Битно je то, да акт учиниоца тежи непосредном извршењу кривичног дела којим он открива своје криминалне намере. То значи, да се овим појам покушаја проширује и на оне радње односно делатности које непосредно теже извршењу кривичног дела, а изван су радње биђа кривичног дела. С тога, у случају кад je по среди радња која већ представља делимично остварење бића кривичног дела, питање разграничења по неким ауторима ( 36 ) ине представља тешкоћу, већ само ако je y питању радња која још не представља делимично остварење бића кривичног дела. Она ће по овом назору представљати радњу извршења ако се због нспосредне повезаности са радњом бића кривичног дела појављује као један њен део. Тако на пример, ако je неко пса чувара куће одстранио, постојаће покушај крађе ако одстрањење

(32) В. Vidal-Magnol, Cours de droit criininel et des cience pénitentiaire, 9 éd., 1948—1949. Pousseau, p. 150.

(33) Donnedieu de Vabres, Tiaité dei droit criminel et de législation pénal comparée, 2 éd., Paris, 1947, p. 134.

(34) P. Bouza et J. Pinatel, £>p. 'cit., p. 212.

(35) E. Garçon, op. cit., p. 25.

(se) A. Schönke, Strafgesetzbuch, Kommentar. 4. Aufl., München und Berlin, 1949, S. 123.