Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

554

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Према нацрту који je израдио Правки комитет ИЦАО (члан 5) потпнснице би требало да преузму мере да успоставе своју надлежност за гоњење у случајевима када je напад на ваздухоплов извршен на њиховој територији, на ваздухоплову њихове регистрацще или против њега, када су последние дела настале на њиховој територији или када je дело извршено на ваздухоплову стране регистраиије, ако je превозниково главно седиште на територији дотичне државе. На конференцији je, под утицајем решења нађених у међувремену приликом израде Хашке конвенције, овај списак нешто измењен. Територијално начело остало je и дале доминатно, при чему, пак, треба водити рачуна да се, према сложеном и непрегледом члану 4, члану који je плод многих компромиса, Конвенција не односи на све летове, већ само на оне где се планирано или стварно место полетања или слетања налазе ван територије државе регистрације (ст. 2); па ипак, оно не важи ако се извршилац нађе ван територије државе регистрације (стр. 3). Уколико се ради о нападу на постројења, Конвенција се примењује ако ce постројења „користе y међународном ваздушном саобраћају” (стр. 5). Тешко je сагледати све последние овога решења, за које ce већ сада може тврдити да je пример лоше законодавне технике, која узима маха и на међународном плану. На први поглед, практичних разлика нема јер Конвенција и онако не искл>учује кривичноправну надлежност засновану националним законодавством (чл. 5. ст. 3). Као и у нацрту, одмах иза територијалне државе долази држава регистрације, чиме се у ствари, територијално начело (ако je акт извршен над територијом над којом се не простире власт ни једне државе) комбинује с начелом пасивног субјекта, jep je држава чији су држављани посада, већина путника и власници ваздухоплова у ствари највише заинтересована за гоњење. (Чл. 5, ст. 1. пар. б). Из нацрта je задржана, у нешто измењеном виду, и одредба која се тиче закуп.ъеног ваздухоплова стране регистрације. Преузета je, у ствари, формулапија чл. 4, ст. 1 ц Хашке конвенције о отмицама, којом се успоставл>а првенствена надлежност и онда када се кривично дело десило на ваздухоплову закушьеном без посаде, а закупчево место пословања или, ако гьега нема, пребивалиште налазе се у одговарајућој држави потписниди. Овај основ надлежности природна je допуна претходног и тиче се оних случајева када претпоставка да je држава регистрације највише заинтересована за животе посаде и путника није оправдана. Предложеки основ надлежности, везан за место где се десила последила дела, напуштен je као нејасан, што je и разумљиво с обзиром на бескрајан узрочни низ који се може наловезати на извршено дело. Умеете тога, преузет je ооет јсдан основ из Хашке конвенпије, који je мора се нагласити у овој потоњој имао много природније место него у Монтреалској. Реч je о томе да he првенствено надлежна бити и она држава на чију се територију спусти ваздухоплов на коме je извршено дело, а извршилац ce joui увек налази на њему (чл. 5, ст. 1. пар. ц). Пошто, дакле, није реч о отмици (којом се Монтреалска конвенипја не бави), земља у коју ће се спустнти ваздухоплов на коме je и нападач биће мање-више одређена околносгима које немају везе с извршиочевом вољом. С