Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
42
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛГЕТА
ним нормама( 8 ). Укратко, растућа међуовисност држава —чланица меВународне заједнице утјече на сувереност у смислу њеног опадања у садржају. без обзира на то колики отпор државе пружају прихваћању правила, ria темељу којих би биле подвргнуте било каквом облику власти или утјецаја који не проистиче из њих самих( 9 ). Проматрајући кретања у међународној заједници, можемо примјетити и један други процес, којему ћемо посветити мало више пажње. Наиме, готово упоредо са слабљењем власти појединих држава, постојн тендендија ширења власти држава у простору (кад бисмо то пшрење сувереиости с обзиром на простор прогласили компензацијом за њено сужавање с обзиром на садржај, можда бисмо структуру односа у међународној заједници и сувише поједноставили, а државу сувише персонифициради, али. ипак, том се дојму не можемо отети). Поједине дијелове простора, који je човјеку (читај: државама) доступан, можемо подијелити према томе, потпадају ли под нечију искључиву власт или не, а називамо их, као што je познато, објектима међународног права; будући да je питање њиховог правног режима, у ствари, питање разграничења државне власти у простору( 10 ), покушат ћемо на неким примјерима доказати исправност нашег суда, имајући у виду напомене које смо изнијели у почетку. Y објекте међународног права убрајамо државно подручје, међународне ријеке и језера, море, укључујући поједине дијелове, те прокопе и тјеснаце, епиконтинентални појас, зрачни простор, свемир и поларна подручја. Из разумљивих разлога нећемо се у тексту који слиједи посебно освртати на питања државног подручја као цјелине, а нити на правки режим прокопа, тјеснаца, меЬународних ријека и језера, не само зато, што режими тих четири објеката не могу утјецати на наше мишљење него и ради тога, што се они великим дијелом темеље на посебним правним правилима, усљед специфичности односа који се одговарајућим правилима уређују. Остају нам, дакле, за разматрање правила, којима je регулиран правки режим унутрашњих морских вода, територнјалног мора, вањског појаса, отвореног мора, епиконтиненталног појаса, зрачног простора, свемира, Арктика и Антарктика. На тим примјерима жељели бисмо указати на тенденцију просхорног пшрења власти или, барем, утјецаја, али уз напомену, да би се таква тенденција путем повијести до данас могла проматрати и на друга начин, рецимо, анализом правила о оригинарном стјецању подручја (нпр. теорија залеђа, теорија сектора, питање ефектнвног вршења власти опћенито) или колонијалних освајања и ратова уопће. Набројане објекте могли бисмо, у складу с оним што je речено, подијелити према томе, да ли над њима нека држава има право искључивог вршења власти или такво право не постоји. Занемаривши неке детаље, сувереност државе се протеже на унутрашње морске воде, територијално море, зрач-
(8) Да ли и када такав компромисс представлю и равнотежу, прилично je сложено питање, којему бисмо се жел>ели посветити једном другом приликом.
(9) Међу мноштвом примјера, укључивши оне, о којима ће бити говора ниже, можсмо споменути проблеме око доношења одлука у међународнпм организмима и око прихиаћања обвезатне надлежности Међународног суда.
(io) Andrassy, МеВународно право, Загреб 1971, стр. 127.