Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

96

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

лојам општа друштвена корист супстрат за one правые елементе, путем којих може у држави поменути појам доћи као правый појам до израза. Као правый појам, што значи као појам са правним структуралним лбележјем, он добија нормално и нови пазив, найме назив „јавни интерес". Термин јавни интерес или јавна корист садржи дакле у првом реду особине па које смо наиптли код појма општа друштвена корист. Томе треба до дата да могу поменуте особине бита нравно релевантно и имата правки утица] ј едино у колико су биле конституисане у нравно обавезном нравном реду, значи у колико их je одређени позитивны правый поредак примио те уколико поста] е саставни део правног режима одеђене државе и уколико могу да непосредыо проузроку]у само правые последице и у колико су оствариви и силом државне власти. Наше становнште, дакле, не дета мишљење да би там појмом биле означене појаве које би биле ван права и ко]е не би х\югле постати саставни део правног система те не би биле подвргнуте свим правним захтевима. Y правном систему опВеыито je могуће, да садржина појединих правних појмова у постојећим апстрактним правним нормама ни]е у целини прецизирана и ни]е прецизно одреЁена из ма ко]ег разлога. То исто важи и за појам јавгш интерес. И код овог појма стварно више пута постоји потреба да садржина овог појма шг]е унапред и генерално, што значи за све случајеве једнако, одређена. Ради велике разноврсности конкретных случајева треба допустити да она] који појам употребљава, одреди сам садржину овог појма према неким структуралним елементима. Баш по там елементима пак je могуће просуБжвати да ли ]е конкретна садржтша појма, коју je •одредио надлежни извршни орган, законита. Постоји могућност проналажења правних критеријума no којима ce просу Вују садржина тог појма, найме да ли je у конкретном случају утврВена садржина норме a која није у складу са законом. Знача]но je, да треба ове критерије употребљавати и у •оним случајевима, кад je апстрактна норма коју треба употребити у конкретном случају, садржински прецизирана. Ове критерије треба у случајевима, кад садржина апстрактне норме није дата, само на посебан начин потражити. Сигурыо се у там случајевима није могуће задоволити формалтм начином апликације закона. На другој стражи треба консташрати, да није нужно, да би све што je суштина огапте друштвене користи, па тиме и њезина садржина, уједно поехало и садржина правног појма јавна корист. Многа питаља која се тичу непосредно улоге и задатака друштвених целина, нису остварива са правним инструментима; много пута неке нравно одреЬеые забране или дужности j едино штате могућност остзариваььа неких друштвено значајних задатака, дакле само посредно утичу на остваривагье тих задатака. Нормално нак јесте, да мора бита у важећем правном поредку дате нравно овлашћетье да одређено лице као државни функционер може врпшти одре Вену радн.у или посао да би се за њу могла установити одговорност државе. 3. Иако се отита друштвена корист тиче у првом реду идејштх основа одређене активности, која je друштвено значајна, она има уједно чврсту везу са стварним друштвештм збивањем, найме, са стварннм могућностима те са стварним, друштвено значајним потребама. Обе карактеристике имају свој матери] алии као и духовни одраз. На другој страни нека потре-