Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

рене скупштинске системе карактеристични су извесни заједнички елементи и обележја који их, у ствари, и чине скупштинским системом. 1. Елементе и обележја скушптинског система треба тражити најпре у начелу демократског ј единства власти које се састоји у сједињавану, у већем или мањем обиму, свих функција власти у рукама демократског представничког тела (парламента, скупштине), подразумевајући под тиме и широка овлашћена према другим органима који врше одре Вене функције у име и за скупштину. Y том погледу нарочито je значајно концентрисање нормативне функдије у рукама парламента. ( 4 ) МеВутим, то не значи да парламент врши ову функцију у целини, тј. да доноси сва нормативна акта, већ да искључиво и самостално доноси највиша нормативна акта. То треба схватити тако што друга органи (изврппш, управни и судски) не могу да узму учешћа у доношењу закона и других највиших аката нормативне функције нити да у том погледу фактички утичу на парламент који и доноси ове акте. Отуда, ваља сматрати да je неспојиво са начелом демократског jeдинства власти и концепцијом скушптинског система постојање извесних. права других органа да учествују у доношењу закона и других највиших нормативних аката, a која су својствена парламентарним, председничким или другим системима. Реч je на пример, о законодавној санкцији, вету, праву проглашења закона са конститутивним дејством, праву давања обавезног тумачења закона. Исто тако треба гледати и на извесна средства фактичког утицаја других органа на парламент право распуштања парламента, право закључивана и одлагања седница и сесија парламента, право постављања питања поверења и давања колективне оставке. То су права којима обично егзекутива располаже у другим системима. Обрнуто, у складу са поставкама начела демократског ј единства власти, парламент располаже значајним овлашћенима према другим органима правом набора и разрешена, правом давања директива, правом постављања питана, и интерпелација, правом позивана ових органа на одговорност, као и правом укидана нихових незаконитих нормативних аката. Најзад, карактеристично за начело демократског ј единства власти je могућност за друге органе да доносе само подзаконска нормативна акта. Дакле, неспојиво je са начелом демократског јединства власти и концеггцијом скушптинског система право других органа да доносе уредбе са законском снагом, уредбе на основу широких овлашћена и сл., затим право да подзаконским нормативним актима регулишу подручја друштвених односа ко ja нису претходно регулисана законима а то треба да буду, право доношена подзаконских аката на основу та. няир»чих иди оквирпих закона. право л птфикују међународне уговоре који су супротни важећим законима или; који се односе на она подручја друштвених односа ко ja треба ,/ истовремено регулисана и законима, као и постојане тзв. резервата за уредбодавну делатност других органа.

(4) Вид. о теоријском значењу и зггачају кондентрисања нормативне функције у рукама парламента у скупштинском систему, П. Николић: Однос Савезне скупштине и политичко-извршних и управних органа у вршељу нормативне функције, Правни живот, бр. 12 од 1971, стр. 3—7.

663

JE ДАН ПОКУШАЈ ДОСЛЕДНОГ ОСТВАРЕЊА СКУПШТИНСКОГ СИСТЕМА