Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Политичко-извршну функдију која представља једну димензију функције извршне власти, чине нарочито три трупе надлежности. Прво, старање о спровођењу политике коју je утврдила Скупштина, о извршавању закона, друштвеног плана Србије, републичког буџета и других аката Скупштине. Друго, вршење надзора над радом републичких органа управе што je праћено бројним, раније поменутим овлашћењима Извршног већа према управи (давање смерница за рад, укидање прописа, итд.). Треће, покретање инидијативе и давање предлога Скупштини (предлагање утврђивања политике, предлагање доношења закона и других аката, подношење предлога за промену Устава Србије, утврВивање предлога друштвеног плана Србије, републичког буцета и републичког завршног рачуна). Перед ових надлежности Републичко извршно веће врши и друге Уставом утврБене надлежности a које не излазе из оквира политичко-извршне функције односно које не одударају од ньегове природе као политичко-извршног органа Скупштгше. ( 1Т ) Међутим, тако не би могло у потпуности да се каже за надлежност Републичког извршног већа да доноси уредбе и друга нормативна акта за извршавање републичких закона и других општих аката Републичке скупштине (тзв. „генерално овлашћење”) утврВену Уставним амандманом X од 1972. При свему томе треба, такоВе, имати у виду и извесно фактичко јачање Извршног већа у прохеклом периоду (хгутем стицања фактичког монопола законодавне иницијативе, и др.). IV. Сагласно концепцији скупштинског система управна функција као друга димензија функције извршне власти поверена je посебним управним органима који се образују Републичким уставом и законима. ( 18 ) На њихов положај и улогу у систему нарочито утиче природа ове

(17) Уставни амандман XV од 1972. je незнатно проширио надлежност Републичког извршног већа; утврђивањг ставова СР Србије о односнма о којпма одлучује Савезна скупштина на основу усаглашених ставова са републичким органима (ако то не чини сама Скупштина). Ове ставове Републичко извршно веће утврђује у складу са политиком Скупштине СР Србије. Такође, утврђивање ставова СР Србије о односима о којима одлучује Савезно извршно веће на основу усаглашених ставова са републичким органима. Републичко извршно веће то чини у складу са политиком Републичке скупштине.

(18) Законом о изменама и допунама Закона о републичким органима управе и организацијама које врше послове од интереса за Републику (од децембра 1971) предвиђени су следећи органи; ~Послове државне управе у оквиру права и дужности Републике врше. 1. Републички секретариат за унутрашње послове, 2. Републички секретариат за ошитенародну одбрану, 3. Републички секретариат за правосуђе и општу управу, 4. Републички секретариат за образовање и науку, 5. Републички секретариат за културу, 6. Републички секретариат за здравл>е и социјалну политику, 7. Републички секретариат за рад, 9. Републички секретариат за финаисије, 9. Републички секретариат за привреду, 10. Републички секретариат за саобраћај, 11. Републички секретариат за полюпривреду, шумарство и водопривреду,

677

JE ДАН ПОКУШАЈ ДОСЛЕДНОГ ОСТВАРЕЊА СКУПШТИНСКОГ СИСТЕМА