Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

652

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

7. Вратимо се кривичнопроцесној радии и кривичнопродесном односу. И једном и другом појму придаје се у кривичном процесном праву значај основних појмова и помоћу н>их ce изграђују и доносе систематска решења. Но, за нас je на овом месту од интереса још једном њихов меЬусобни однос. Кривичнопроцесна радња се може дефинисати као законом предвиЬено и уреВено чињење или нечињење кривичнопроцесног субјекта у кривичном поступку ради остварења кривичнопроцесног задатка ( 3 ). Кривичнопроцесна радња се налази према томе у средишту кривичног поступка. Она je опажајно примарна, али je логички потчиньена кривичнопроцесном односу. Кривичнопроцесни однос, који статуира права и дужности субјеката, условљава и одређује кривичнопроцесне радње, те je с тога и претпоставл>ен радњама. Уколико би се прихватило супротно становиште, да су кривичнопроцесне радње претпостављене кривичнопроцесном односу, било би неизвесно да ли ђе се у поступку код сваке кривичне ствари реализовати законити кривичнопроцесни односи. Дакле, на известан начин и у извесној мери била би доведена у питање доследност спровоВења у живот законом постављеног система кривичнопроцесних односа. Кривичнопроцесна радња je потчињена квалитативним одликама кривичнопроцесног односа и ова потчшьеност се мора имати стадно у виду. Само под овим условима посматран кривични поступак може да одговори своме задатку, найме очувању предвиђених односа. 8. Остаје да нашу пажњу усредсредимо на учење о кривичнопроцесном односу. Ученье о кривичнопроцесном односу настало je у другој половини прошлог века. Својом појавом оно je означило смену једног времена у коме су појаве кривичног поступка само опнсиване и тумачене и обележило почетак савремене конструкционе епохе науке кривичног процесног права. Но, одмах треба додати да до конструисања долази не ради самих конструкција већ ради што дубљег и потпунијег сазнања суштине и садржаја процеса ( 4 ). Учење о кривичнопроцесном односу везано je за име познатог процесуалисте Оскара Билова (Oskar Bülow) и његова излагања у монографии „Учење о процесним приговорима и процесне претпоставке” (Die Lehre von den Prozesseinreden und die Prozessvoraussetzungen), која je 06јавл>ена 1868. Билов je ову студију посветио грађанском процесном праву, али су елементарни процесни по ј моей, изграђени у њој, како je то очекивао и сам аутор, били од користи иза кривично процесно право ( 5 ). Билов je учио да je процес правни однос, који je сачињен од узајамних овлашћења и обавеза, тј. права и дужности суда и странака ( 6 ). Овај по својој природи једннствени однос налази се у стадном кретању и развпјању и то представља његову посебну одлику. Процесни однос je условлен при-

(з) В. Д. Димнтријевић 1. Стр. ]32.

(4) Josef Kohler: Der Prozess als Rechtsverhältnis. Neudruck der Ausgabe Mannheim ISBB. Scientia Verlag. Alen, 1969. Motto.

(5) Oskar Billow: Die Lehre von den Prozesseinreden und die Prozess\>oraussetzungen. Neudruck der Ausgabe Giessen 1868. Scientia Verlag. Aalen, 1969. Стр. VI (Скраћепо: Bülow О.).

(б) О. Bülow Стр. 1.