Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

729

СУДСКА ПРАКСА

вара потпуној „материјалној истеши”. То би био случај када странка захтевом тражи да се један део времена рада утврди у стаж осигурања и тада не треба утврђивати све читьенице, него оне које су опредељене захтевом, и такво читьенично стање није „право стање ствари” него његов један део. Закон прописујући материлајноправне или гфоцесноправне услове указује ко je су чзпьешще релевантне. Истина, може се рећи да je процес обрнут, да се прво утврВује како се догаВај одиграо, да се утврђује чшьенично стање сагласно истини и на такво читьенично статье да се примењује одговарајући пропис. Међутим, ако се читьенично статье утврВује по захтеву странке, онда je то утврђивање ограничено петитумом па неће бити увек потребно утврВивати до краја како су догаВаји или људске радтье раније текли, па читьенично статье неће имати за квалитет „материјалну истину” у целини. МеВутим, предмет одлуке одређује који пропис треба применити a овај, пак, одреВује које чињенице треба утврдити, па би то био нормалан правац мисаоног процеса. Решити једну управну ствар значи утврдити одреВено читьенично статье и на такво статье применити одговарајућу норму. Како je већ наведено, читьенично статье утврВује се на основу доказа где спадају и доказне читьенице. О постојању неке релевантне читьенице закључује се из резултата доказа. Тај логички закључак изводи се на основу слободног уверетьа, слободне оцене доказа чл. 8. ЗУП-а. О постојању права, о правним питатьима одлучује се помоћу правних нор ми, односно примене закона, цени се да ли обележја одреВеног случаја одговарају апстрактним обележјима неке правне норме и које, и то би био правни закључак. Правки закључак изводи се тумачетьем закона по правилима правне науке и путем судског силогизма где гортьи став представтьа правка норма а дотьи читьенично статье. Ако би се желела поставите! дефиниција читьеничног статьа у функционалном смислу, онда би она могла да гласи: Читьенично статье je скуп читьенида на којима се заснива непосредна примена закона, или једноставније: читьенично статье je скуп правнорелеватних читьеница. Ако се дакле под појмом „читьенично стање” подразумева скуп правнорелевантних читьенида на основу којих се непосредно примењује правни пропис, за разјашњење проблема потребно je разјаснити и појам „Битно исто читьенично статье”. „Битно” значи „суштински”, у „основи веома”, „знатно". „Битно исто читьенично статье” било би дакле суштински исто читьенично статье. Да ли je проширени захтев заснован на битно истом читьеничном статъу правно je питање. Реч „битно” не захтева апсолутну подударност већ дозвољава и нека одступатьа и она се најчешће тичу проширетьа обима скупа релевантних читьенида неком новом читъеницом. Та одступатьа не би смела бити знатна јер би нарушила суштински исто читьенично статье. Тако пропшрено читьенично статье не би смело представљати самосталну целину у делу који je различит од првобитног статьа на коме je ранији захтев заснован, односно то раније читьенично статье не би могло представљати један мањи део новог читьеничног статьа на коме je заснован изметьени односно проширени захтев. Квантитативна мерила за утврђиватье „битно истог читьеничног статьа" не би доприиела правилној оријен-