Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

863

ОБАВЕЗА НА ПЛАНАЊЕ ПРЕМИЈЕ ОСИГУРАЊА

од трећег лица чак и онда ако уговарач осигурања не пристаје на плаћање ( lä ). Кога све можемо да смахрамо трећим заинтересованим лицем које нма право да плати премију? Очигледно je да у ову категорију треба, пре света, сврстати сва она лица која располажу интересом осигурања. Ако с обзиром на интерес могу да имају својства осигураника, дакле, ако могу да имају право да сами наплате од осигурача накнаду из осигурања, сигурно je да им треба признати право да плате премију и на тај начин омогуће да неко трећн као осигураник наплати накнаду из осигурања, Међутим, поред лица која располажу интересом неопходним за пуноважност уговора о осигурању, постоје и неке друге категорије лица којима треба признати право да плате премију осигурања, пошто би због престанка дејства осигурања могла да претрпе штету. Овде на првом месту мислимо на треће лице у чију je корист закључен уговор о осигура њу ( 16 ). Зато, на пример, ако je у осигураньу за случај смрти уговарач осигурања престао да плаћа премију, па би због тога требало извршити капитализацију, корисник осигурања има право да плати дужну премију и на тај начин очува несмањену висину осигуране суме. Y неким правима, као што су немачко и аустријско, ограничава се ово право само на кориснике који су стекли право на чннидбу од осигурача (на тзв. неопозиве кориснике), али нам изгледа да овакво ограничавање није оправдано. И корисник који још није изјавио да прима корист из уговора о осигурању, и који према томе може да буде промењен, може да има друштвено прихватљив интерес да плати премију и очува дејство уговора о осигурању. Треће оштећено лице нема право да плати дужну премију за осигу рање од одговорности лица које je проузроковало штету ( 17 ). Његов пн херес за очување осигурања je само индиректан. Лице коме се плаћа премија осигурања 8. Плаћање премије може ce сматрати извршењем обавезе уговарача осигурања само ако ce врши повериоцу, тј. осигурачу. Треба сматрати да je премија плаћена осигурачу ако je плаћена његовом овлашћеном представнику, или ако je плаћена на рачун осигурача код банке. Y нашој пракси, премија се често плаћа заступницима осигурача који са осигурачем нису у радном одиосу. Y интересу je правне сигурности ако се сматра да je лице које je осигурач овластио да га заступа приликом закључивања уговора о осигурању, истовремено овлашћено и да наплаћује премију, ако друкчије није изричито одређено и ставл>ено до знања уговарачу осигурања. Y пракси се у том погледу не прави разлика

(15) Наведени аустријски закон, пар. 26, став 1. На постојаље и супротинх схватања,г.рема којима осигурач може да одбије премију од трећег лица ако тако тражи уговарач осигурања, указује Максимовић, нав. дело, стр. 142.

(1в) Члан 35-а иемачког Закона о уговору о осигурању (допуна од 7. новембра 1939. године).

(17) Prölss, нав. дело, стр. 187.