Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

872

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

-1968. године, у новом систему осигурања код нас, не посхоји више ни потреба сагласности неког државног органа на тарифе премија које доносе паши осигуравајући заводи. Потребно je једино да завод прнбави мипьъење овлашћеног акхуара о сагласности тарифа премија са економским начелима оснгурања, али такво мишљење има исклучиво саветодавни карактер ( 44 ). За одступање од тарифа премија нису у нашем садашњем систему осигурања предвиђене ннкакве казне, уколико није у питању нелојална конкуренција. Тарифа премија за одређену врсту осигурања je, у ствари, уопштени ценовник за услуге ко je осигуравајући заводи пружају у обезбеБењу одре Вене врсте осигуравајуће заштите. Права цена коју je у сваком конкретном случају дужан да плати уговарач осигурања одређује се уговором о осигурању. 24. С друге стране, не може се прихватити ни теза да je тарифа саставни део уговора о осигурању, па да због тога уговарач осигурања има право да тражи да се она примени на одређени начин. Y овом погледу треба правитн разлику измеВу утврБивања околности од значаја за оцену ризика и одреВивања премије на бази утврВених околности. Околности од значаја за оцену ризика заједнички утврВују осигурач и осигураник. МеБутим, кад су те околности једном утврВене, њихову квалификацију да би се у конкретном случају одредила премија осигурања врши само осигурач. Овакво je решење прихваћено свуда у свету, а, уосталом, ни сама техника осигурања не би дозвољавала друкчије решење. Ради илустрације овог схватања послужићемо се једним примером. Према тарифами премија за осигурање од пожара, висина премије у сваком конкретном случају зависи од тога да ли на месту на којем се налази објект који треба осигурати постоји довољна количина воде за потребе ватрогасне ј единице. Објекти на местима на којима постоји довољна количина воде сврставају се у виши разред заштитних мера него објекти на којима не постоји доволна количина воде, и за њих се наплаћује нижа премија. Уговарач осигурања и осигурач треба заједно да утврде који су извори воде која би се могла употребити за гашење евентуалног пожара на месту осигурања, која се количина воде може обезбедити птд. МеБутим, кад су те околности једном утврВене, њихову оцену да би се утврдило да ли je количина воде довољна, као и одреБивагье премије на бази те оцене, врши сам осигурач. Ј едино осигурач, кад преузима одре Вене обавезе, може да врши тзв. „оцену ризика”. 25. Према томе, изгледа нам да треба прихватити становиште према којем je тарифа премија огапти акт осигуравајуће организације који служи представницима те организације да у сваком конкретном случају утврде цену уз коју би један интерес могао да буде прихваћен у осигурање. МеБутим, кад je једном цена конкретног осигурања (премија) одре Вена и унета у уговор о осигурању (по правилу у полису), само она пред-

(44) Члан 101. п 102. Основног закона.