Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

873

ОБАВЕЗА НА ПЛАЕАЊЕ ПРЕМШЕ ОСИГУРАГЬА

ставља елемент уговора о осигурању. Остали делови тарифе премија остају ван уговора о осигурању, тако да осигураник не може захтевати да ce уместо уговорене премије накнадно примени нека друга одредба тарифе и нека друга премија, осим у изузетним, тачно одређеним случајевима С 45 ). 26. Након што се уговор о осигурању закључи, осигурач, по правилу, нарочито ако су у питању већа осигурања, испоставља уговарачу осигурања фактуру са назначеним износом премије. Y вези са узансом бр. 203, став 2. Општих узанси за промет робом (која ce према узанси бр. 1 in fine примењује и на послове осигурања), утоварач осигурања има право да стави приговор на фактуру. Он, дакле, има још једну могућност да стави приговор на обрачунати износ премије. Ако он не искористи ни сву могућност, показао je joui једном да je сагласан са начином на који су утврВене околности од значаја за одену ризика и израчуната премија осигурања. 27. Разумљиво, уговором о осигурању може се предвидети да плаћена ггремија представља само аконтацију, а да ће се коначна премија одредити накнадно за време трајања осигурања ( 46 ). Међутим, право осигурача да накнадно одреди премију не може бити неограничено. Y уговору о осигурању морају се налазити елементи према којима ће се накнадно одредити премија, или се осигуранику мора дати право на раскид уговора ако не прихвати накнадно захтевану премију. 28. Y нашем праву осигурања има схватања према којима осигурач има право да тражи разлику мање наплаћене премије, односно осигураник разлику више уплаћене премије, ако због недовољног обавештења о ризику или из којег другог разлога није наплаћено ни пола премије, односно ако je наплаћено двоструко више премије од оне коју je према тежини ризика требало платити ( 17 ). Према сличним схватањима, приговор оштећења преко половине могућ je и у односнма осигурања, с тим што се мора водити рачуна о томе да уговор о осигурању није комутативан уговор, него je уговор одговарајућих чинидби које треба да су релативно еквивалентне ( 43 ). Међутим, код уговора о осигурагьу, као алеаторних уговора, уопште не може бити речи о laesio enormis ( 40 ). 29. Не може се тражити промена премије ни због неоснованог обогаћења. Основ за наплату премије осигурања лежи у уговору о осигу-

(45) Sicotet Margeat, нав. дело, стр. 108; на овом становпшту стојн и пресуда Врховног привредног суда Сл-149/68. од 28. јануара 1969. године, објављена у Збирцн судских одлука, књига XIV, свеска 2, 1969. одлука под бр. 222.

(46) Пресуда Првог општииског суда у Београду, IV П. бр. 1172/70 од 1. априла 1970. године.

(47) Др Н., Ншсолић, ~Уговор о осигурагьу", Београд 1957, стр. 139.

(48) Др Б., МиркооиЈг, „Оснгурање његови извори, гьегове врсте, начини његовог настајања и закључивања, тьегопо нравно дејство, с нарочитњм освртом на обавезна осигурагьа", Београд 1959/60, стр. 164.

(«-) Код алеаторних уговора истицагье приговора оштећења преко половине било би противно самој њиховој природи —др С., Јакишћ, ~Облигационо право", Сарајево 1957, стр. 183.