Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

804

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Истицанем само ова два услова, Споразум смањује могућност ускраћивања екзеквагуре због непостојања зајамчене узајамности или доказивања постојања узајамности у земли где je донета одлука односно издата неправа. Услов извршености одлуке или исправе процењује ce према прописима земље уговорнице y којој je она донета или издата а не земље где ce њено извршење односно спровоВење тражи. Други услов за извршење, да неправа или одлука није у суцротности са јавним поретком земље извршења јесте општи услов који садрже све конвенције у којима се обухвата ова или слична материја. Практично, то значи да се с обзиром на схватање јавног поретка (или како се у правним односима са елементом иностраности назива још и меВународни јавни поредак) у ужем смислу и према југословенском и према немачком праву извршење, односно спровођење одлуке или исправе о социјалном осигурану издате од стране органа друге стране уговорниде на домаћој територији може одбити само онда ако се тиме вређају основни принципи југословенског друштвеног, политичког и правног уреВена односно у обрнутом случају ако се вређа „дух немачког закона, добри обичаји и морал” (према Уводном закону за Пемачки грађански закон). Другим речима, потребно je да je реч о тежој повреди наведених начела па да не дође до извршен>а такве одлуке или исправе. На пример, у Југославији би било одбачено извршене одлуке немачког органа којом би се правила дискриминанте између жене и мушкарца у обрачунавану радног стажа или у признаку појединих права из социјалног осигурања. Персонална суброгација. Споразум регулише и суброгацију односно пренос права осигураника према одговорном лицу на носиоца осигурања (осигуравајућем друштву). Према члану 35, став 1. одређено je да право на накладу штете осигураника у другој земли према трећем одговорном лицу прелази на носиоца осигурана под условом ако према прописима једне стране уговорнице осигураник има право на накнаду штете и уколико закон који важи за носиоца осигурана дозвољава персоналку суброгацију. Прецизније речено, према нормама Међународног приватног права треба претходно утврдити да ли оштећени осигураник има право на накнаду штете односно да ли постоји одговорност лица које je нанело штету својим прохивправним понашањем. Ова питана регулишу се и у Савезној Републици и у Југославији према колизионом правилу »lex loci delicti comissi«, што ће рећи, ако je штета проузрокована из противправне радње у Југославији, одговорност, внсина и облик накладе и друга питана регулисаће се према југословенском праву као закону места извршења деликта. Овде треба имати у виду ограничење које познаје Пемачки граВански законик у свом уводном делу (чл. 12), а найме, да обавезе према немачком држављанину (укључујући и обавезе лица одговорног за проузроковану штету), без обзнра где су настале не могу бита веће од оних које предвиВају немачки прописи. Тако на пример, ако један Немац нанесе штету Југословену у саобраћајној несрећи која се догодила y Југославији, Југословенски осигуравајући завод који исплаћује инвалидску ренту том лицу (јер ce несрећа доходила док je оно било на службеном путу) по праву суброгације неће моћи тражити од немачког суда и накнаду неимовин-