Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

860

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ћује последидама неплаћања премије него самој обавези на плаћање премије ( 2 ). Зато ce помоћу анализе обавезе на плађање премије може сагледати како ce једна правна обавеза може развијати и изграђивати уговорном судском праксом, као и нормативном делатношћу радних организација, уз врло слабу интервенцију законодавца. Сматрамо да оваква анализа може да буде интересантна у периоду кад нам предстоји доношење прописа из области облигационог права. 3. Према нашим прописима ( 3 ), премија ce састоји из техничке премије и дела премије који се уноси у укупни приход осигуравајућег завода. Међутим, посматрано са становишта обавезе на плаћање премије, ова подела нема никаквог значаја. Обавеза je уговарача осигурања да плати премију у целини, дакле оба њена дела. Ако не изврпш ову своју обавезу, осигуравајући завод се може обратити суду (осим у осигурању живота) ( 4 ). Исто тако, сматрамо да нема потребе да се прави разлика између фиксне и променљиве премије. И у једном и у другом случају, обавеза уговарача осигурања на плаћање прехмије je иста. Лице к oje je дужно да плати премију осигурања 4. Обавеза на плаћање премије лежи на лиду које je са осигурачем закључило уговор о осигурању, и тиме створило ту обавезу ( 5 ). Y нашем осигурању уобичајено je да се то лице означава као „уговарач осигурања” ( 6 ). РазухМЛ.иво, ако je уговор о осигурању закључен преко заступника, сва права и обавезе, па тако и обавеза на плаћање премије, прппадају лицу у чије je име и за чији je рачун уговор закључен. 5. Поставља се, међутим, питање да ли у неким ситуацијама могу и нека трећа лица платити пре.мију? Такве интересантне ситуације наступају онда кад су уговарач осигурања и осигураник (лице које располаже гштересом осшурања) два лица. Два најважнија таква случаја су осигурање за туђи рачун и осигурање за рачун кога се тиче. Интерес правке осигураности налаже да се и у

(2) Као пример могу да послуже чл. 15. и 16. француског Закона о уговору о оспгурању из 1930. године.

(з) Основни закон о осигурању и осшуравајућим органнзацијама (~Сл. лист СФРЈ”. бр. 7/67), члан 81. став 2.

(4) Обавеза на плаћање премпје углавном je на исти начни регулисана у свнм врстама осигурања, осим у осигурању живота. Y осигурању живота, обавеза на плаћање премије има доста специфичности, од којих je свакако најзначајнија у томе што у неким земљама у области осигурања живота осигурач своје право на премпју не може да остварује путем суда. Обавезе на плаћање премије има у такзим случајевима карактер природне облигације. Ово je решење прихваћено у наведеном француском закону, члан 75. став 1, а прихвата га и проф. др Константинов ић, у „Скици за законик о облигацијама и уговорима", Београд 1969, члан 922. став. 1. Y овом чланку нећемо се упуштати у ове специфичности осигурања живота, пошто оне заслужују посебну анализу.

(5) Максимовић, нав. дело, стр. 142; А., Donati, »Trattato del diritto delle assicuarazioni private«, vol. secondo, Милане 1954, стр. 358.

(6) Y наведено j ~Скицн" проф. Константиновић користи назив ~\товорилац осгпчфања". Ми Немо се, у даљем тексту, служит« називом који je уобичајен у нашој пракси.