Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

101

ПРИЛОЗИ

продајне активности и расипање у производном процесу; нити потенцијалном економском вишку, пошто обухвата виталну потрошњу капита листичке класс и неопходне трошкове јавне администрације. Чудно je да Баран и Свизи нису осетили потребу да се ближе позабаве концептуалним одређивањем екоыомског випжа, као што je то раније сам Баран учшшо посвећујући му један посебан одељак у свои раду. Исто тако, због позива на примену стварне марксистичке аналитичке методе, не може избећн пажњи читаоца околност да je однос између екоыомског зишка и Марксовог витка вредности разматран у једној нотици на простору који она иначе може да пружн ( 16 ). МеВутим, сам однос није толико једноставан. Заправо, вишак вредности замењен je економским вишком уз објашњење да „у високо развијеном монополно-капиталистичком друштву вишак поприма многе облике и крије се под многим кринкама” те „због тога претпостављамо појам ,вшпка' традиционалном марксистичком појму ,вшпка вредности', jep je он у главами већине л>уди који познају Марксову економску теорију једнак зброју профит + камата + рента” ( 17 ). То утгућује даље на закључак да je у анализи монополног капитализма напуштена и радна теорија вредности. За Маркса je однос између најамног рада и капитала одређивао читав карактер капиталистггчког начина производив, па се и анализа капитала кретала у оквирима категорија вредности и вишка вредности. Напротив, Баран и Свизи у својем тумачењу Маркса „напосе смо свесни чшьенице да je наш приказ готово похпуно испустио онај предмет који заузима средшшье место у Марксовом изучавагьу капитализма: то je процес рада" ( 18 ) капиталисткчки продукциони процес своде на процес рада, у оквиру којег би ваљало изучавати настале технолошке про мене и њихов утицај на ,природу рада, састав (и диференцијацију) радничке класе, психологију радника, облике органнзације и борбе радничке класе, итд. ( 18 ). Баран и Свизи су желели да променом у терминологији учине „потребно помицање у теоријском ставу”, које je нашло своју примену у замени закона тенденцијског опадања профитне стопе законом о порасту економског вишка. Y томе су, као што смо већ навели, нашли теоријски израз за оно што je битно у структуралној промени од конкурентског на монополии капитализам. Како су, пак, „тржшпни односи у бити односи цена, изучавање монополног капитализма, као и конкурентског капитализма, мора поћи од дјеловања механизма цена” С 2O ). Y Марксовој анализи управо je обрнуто. Односи цена су изведени из односа вредности, са којима мора почети разматрање капитализма. Вредносна анализа занемарила je питање конкуренције, jep je y макроекономским размерама збир тржишних цена једнак, по Марксу, укупној суми вредности. Зато П. Матик (Paul Matick)

(iß) P. Baran, P. Sweezy, нав. дело, стр. 2.1

(17) P. Baran, P. Sweezy, нав. дело, стр. 21.

(18) P. Baran, P. Sweezy, нав. дело, стр. 19.

(le) P. Baran, P. Sweezy, нав. дело, стр. 20.

(20) P. Baran, P. Sweezy, нав. дело, стр. 58.