Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

104

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

гих отписа чини репродукцију утрошеног фиксног капитала, док je други део по својој природи прикривени профит. То су прикривени нерасподељени профити, изузети од пореског оптерећења, који се унапред као трошкови производње урачунавају у цену и чине један стабилан извор самофинансирања корпорација. Тај део прихода корпоративне благајне су Баран и Свизи оправдано уврстили као прекомерну амортизацију у економски вишак. Питање je само коректности њене продене, која због разноврсних техника прикривагьа представлю заиста један изузетан посао. Претпоставка за то јесте одговарајућа процена вредности фиксног капитала, који je стварно утрошен у производном процесу, као и коректна процена реалне вредности капитала корпорација i 2B ) С тим у рези je и питање у којој мери технички напредак против воље монопола утиче на смањење износа прекомерне амортизације приморавајући их да реалну инвестициону замену врше оним темпом који би одговарао реалном амортизовању фиксног капитала према извршеним амортизационим отписима. Сам Филипс наводи различите процене амортизације у САД. Цитирајући Маркса да „ниједан прометни трошак који потјече само из промјене облика робе не додаје њој никакву вриједност” него се „мора надокнадити из вишка вриједности”. Баран и Свизи иако појмовно изједначавају продајну активност са Марксовим трошковима промета, дају јој, ипак, нову квалитативну и квантитативну улогу у монополном капитализму, чиме je заправо одвајају од свог појмовног узора. Y чему je та квалитативно нова функција продајне активности? Y економији која хронично пати од недовољности ефективне потражње, инвестиција и запослености, економска важност рекламе je, пре свега, „у њезину учинку на величину укупне ефективне потражње, па тако и на ннво дохотка и запослености". Непосредан учинак на структуру дохотка и производив сличая je учинку државних расхода финансираних из пореза. „Тај учинак... повећава укупни доходак и произвол за износ првобитног прихода (и расхода)”. Две су, пак, посредне врсте утицаја: „Оне које утјечу на величину и природу инвестиционих могућности и оне ко je утјечу на подјелу укупног друштвеног дохотка на потрошњу и штедвьу (на оно што Кејнес назива склоношћу потрошњи)”. Утицај Кејнеса je сасвим очигледан. Рекламни трошкови. ако су довољно велики, представљају облик додајног дохотка. Насупрот томе, да подсетимо, у Марксовој анализи прометни трошкови јесу део друштвеног капитала утрошеног у овај сектор а профити рекламних и продајних агенција део прерасподељеног друштвеног вишка вредности. Тачно je да ће ови приходи створити додајну запосленост а на тржишту ће нове најамнине и плате повеђати могуйности продаје роба, алн величина рекламних трошкова не утиче на стварање нове вредности вей само на прерасподелу постојећег вишка вредности. Разлика измейу укупних рекламних расхода и укупних профита рекламних агенцнја представлю, на тај начин, сувlппак економског вишка над вишком вредности. Што се економски вишак више приближава појму агрепгране потражае то je јаснији став о „самоугрошној” природи оног дела ■укупних

(28) О тим проблемима в. Е. Мандел, Расправа о марксистичкој економијп, стр. 160 и сл.