Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

105

ПРИЛОЗИ

рекламных расхода који нема облик чистых профита. Такво схватање да. вшпак апсорбује вишак било би contraditio in adjecto ако се он посматра. као вишак вредности. Економски вишак превазилази обим вишка вредности и у оном делу где се преваљују трошкови рекламе кроз повећану цену на терет дохотка. производних радника и то у мери умањивања њихових реалних најамнина.. Држава монополист капитализма врши своју улогу гаранта монополских профита утицањем на ниво укупне ефективне потражње. При том јепо Барану и Свизију „утицај државе на ниво ефективне потражње функција ... апсолутне висине државних расхода”. „Оно што држава троши,. представља додатак приватном витку, а не одбитак” ( 2Э ). Околност финан сираньа државних расхода из пореза не мења ништа у бита; држава чак: омогућава реализацију потенцијалног економског вишка која би изостала. без њене интервенције”. Ако се оно што држава одузима иначе уопће не би производило, не може се рећи да се од било кота извлачи. Државни расходы и порези, који су у првом реду били механизам за пријенос до хотка, постали су у велико ј мјери механизам за стварање дохотка активирајући незапослени капитал и рад" (*°). Овом ставу не може се додати никакав нови коментар. Државни расходы нису само део вишка вредности,, јер представљају прерасподелу националист дохотка, на шта указује и начин њиховог финансирања и намена њиховог трошења. Како и сами кажу. Баран и Свизи су се користили квантитативним. подацима највише због објашњавања и илустрација. Међутим, формулышући за њихову теорију важан закон о порасту економског вишка, била je потребно његову ваљаност и предизно статистички верификовати. Тај задатак на себе je преузео њихов пријатељ Ј. Филипс. И заиста, у ньеговим табелама стоји: економски вишак као део друштвеног производа износио je 1929. г. 46,9 процената а 1963. г. 56,1 процената. Изглодало je да jeтиме отклонена свака сумња у погледу исправности постављеног теоријскот закона. Међутим, извесне сумње и приговори се не могу избећи. Филипс je економски вишак разделио на три категорије: доходак од власништва, расипање у привредном процесу и државни издаци. Категорија доходака од власништва у себе укључује корпоративне профите, доходак предузећа у индивидуалном власништву, превисоке амортизационе отписе, теренте, камате и друге дохотке од власништва. Расипање у привредном процесу садржи рекламне трошкове, трошкове продирања продајне активно сти у производни процес као и трошкове везане с финансијама, осигура нем, некретнинама и индустријама правних услуга. Y ком смислу би се сада могла ставити основана примедба на овакав поступак статистичког дефинисања економског вишка? Имамо утисак да „статистички” економски вишак представља у ствари амалгам различитих формулација економског вишка које су дали Баран и Свизи. Ако je овај наш утисак тачан, то je свакако последица некохерентности теоријске анализе чија je статистичка верификација требало да буде дата. Наиме, доходак од власништвапо обиму обухваћених ставки je близак (или што Баран и Свизи сматрају

(29) р. Baran, Р. Sweezy, нав. дело, стр. 139. (30) Р. Baran, Р. Sweezy, нав. дело, стр. 141.