Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

Karl Peters: FEHLERQUELLEN IM STRAFPROZESS. EINE UNTERSUCHUNG DER WIEDERAUFNAHMEVERFAHREN IN DER BUNDESREPUBLIK DEUTSCHLAND. 2. BAND SYSTEMATISCHE UNTERSUCHUNGEN UND FOLGERUNGEN. S XII, 371. Verlag C. F. Müller, Karlsruhe, 1972. Ha темељу веома савесног истраживања преко 1.100 кривичних предмета код којих je дошло до понављања кривичног поступка проф. Карл Петерс je написао у два тома своје значајно дело „Извори грешака у кри вичном постутсу”. Y првом тому je изложена систематски сређена документација, која показује учшьене грешке у кривичном поступку, а друга том представља систематско истраживање и излагаае извора грешака, као и презентирање одговарајућих закључака. На крају je и додатак доку ментадионог материјала за још 25 кривичнпх предмета, као и потребил регистри који олакшавају коришћење овог обимног дела. (За први том в. наш приказ у овом часопису бр. 4/1971, стр. 452 —453). Истраживање грешака и њихових извора аутор врши у оквиру следећих тема: доказна средства, обухватање доказа, понашање правосудних органа, проблематика времена, кривични поступак и његова околина, кривично процесно право и расветљавање чшьеничног стања. На крају су нзнесени и предлози за реформу како кривичног права тако и кривичног процесног права. Богатство и сложеност садржаја ове књиге намеће ограннченост домета једног приказа, побуђујући истовремено и интерес за њено исцрпно и целовито студирање. Могућност појаве извора грешака у области доказних средстава размотрена je с обзиром на разликовање лнчних и матернјалннх извора доказа, с тим што je у обзир узет и тзв. комбиновани доказ. Тако су проучени испит окривљеног и саокривљеног, сведочења и вештачења и матери] алии доказ и увиВај. Код окривљеног су од интереса његово признање и поридање, као и оповргавање једног или другог. Истовремено пажњу прнвлачи и понашање окривљеног у току поступка. Извори грешака се крију у обиму и квалитету прнзнања и порицања као и оповргавања. С ово.м проблематикой се повезује и алиби као доказ. Исказ саокривљеног je исто тако често пута камен спотицања. Што се тиче понашања окривљеног у поступку, реч je о његовом коришћењу и кекоришћењу правних средстава. Мотивације за ово понашање могу бита различите. Но, само, понашање по правилу не може бити доказ о кривици. Проучавање сведочења je на известан начхш од посебног интереса, jep се с њим најчешће срећемо у поступку. Но, кад je реч о изворима грешака, треба имати на уму да су за тачно сведочење неопходне претпоставке и то: спремност на истину и способност за истинито излагање. Ове две претпоставке су садржајно вео.ма сложене и повезују се са схватањем личности сведока. Дакле, опасности се крију у проблематици истинол-убивости и у аналитичком сагледавању способности сведока да да истинит исказ. После овог од интереса су правци нсказиватьа, тако напр. искази који терете и који олакшавају ситуацију окривљеног; тачш! и нетачни искази; и др. Истовремено пажња мора бити усредсрсђена и на личност