Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

114

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Књига y својих 6 глава обрађује следећа питања: општи услови регионалног развоја социјалистичких земаља, промене у економској структуры региона, промене у структуры насела, промене у друштвеној структуры и институционални контекст. Последње поглавље има карактер заклучних разматраиа а у анексу су даты статистичкп прилози и картограми Источне Европе. Уводећи нас у проблематику регионалног развоја осам социј алистичкжх земала професор МихаиловиВ, сасвим исправно, полази од наслеђеног нивоа развијености и констатује да je талас индустријализације полазећи из Енглеске и креВући се преко Северозападне Европе постепено слабио идући према југу и истоку Европе. Уопште узев, уколико je нека земља выше на западу и северу, утолико je била развијеннја, и обратно. Сагласно овоме добијамо скалу развијености посматраних земала: на врху скале јесу НДР и Чехословачка, следе МаВарска и Полска, потом Бугарска, Румунија и Југославија док je Албанија (на крајњем југу) заузела најниже место. Све земле имале су испод 300, већина испод 200 долара националног дохотка по становннку. Свуда je доминирао примарни сектор а удео аграрног становништва, изузимајуВи НДР и Чехословачку, достизао je 80 пропената. Коинцидендија обил>а радне снаге са екстензивним карактером производње имала je за последицу ниску продуктивност рада у полопривреди. Од прве половине XIX века привреда земала Југоисточне и Источне Европе развија се у знаку неравыотеже измеВу брзог пораста становништва и оскудица капитала (о чему сведочи релатггвно велики удео страной капитала у посматраним землама). Следи заклучак да су негативне тенденције исполене у пољопривреди представљале сметиу развитку ионако споре индустријализације. Изложены процес имао je исте последние и на регионе посматраних земала. По правилу су у свакој од осам држава северни и западни делови били приметно развијенији од јужних и источних. Значајне разлике у нивоу развијености појединих држава и њиховнх региона дугују се и политичкој историји. Примера ради да кажемо да су у нас Сава и Дунав, као некадашње границе Аустроугарске и Турске, и данас грашща развијенијег севера земле и мање развијеног југа. По завршетку другог светског рата у Источној и Југоисточној Европи прихвата се социјализам совјетског тхша. МеВутим, диферендираност услова земала у питању ствара могућност да се проблемы регионалног развоја решавају у складу са специфичным могућностима и потребама. Совјетски модел привреВивагьа вршио je утицај посредно, преко глобалног модела привреде. Y друтој глави професор Михаиловић констатује да се „регионални развој налази у сталном распињању измеВу прокламованог изједначавања и спонтане поларизацнје, ко ja je, како се то чинило, нудила веће економске ефекте на кратак и средни рок” (стр. 43). То се објапгњава предностима изграђене инфраструктуре и спољне економије, што трошкове производив и пласмана чини комапаративно нижим у односу на неразвијене регионе. Аутор затим низом података доказује закономерност сужавагьа разлика на вишем нивоу развијености у односу на неизбежну поларнзапију на нижем стушьу. Посебно занимливо гштаие ко je професор Михаиловић покреће у овој глави јесте дилема измеВу концентрадије и дисперсије пргшредних активности. Концентрацији у развијеним регионима и великим градским центр има даје се предност на нижем нивоу развијености. МеВутим, на вишем нивоу ова концентрација активности (у ствари суперконцентрација) прераста у своју супротност што се исполава у прогресивном порасту трошкова производив и друштвеној патологији. Интересантан je пример Бугарске која je, следећг! пример индустријски развијегшх_ земаља ЕIДР и Чехословачке, прихватила политику размештаја иднустрије у майе градове и већа села. Аутор сматра да je Бугарска, с обзиром на ниво развијености, прерано почела да инсистира на дисперзији привредних активности.